U dolini Jadra leži najveće nalazište litijuma u Evropi, dovoljno za proizvodnju 1,1 miliona električnih automobila godišnje što pokriva 17 odsto potražnje u EU, piše Handelsblat, ekonomski list iz Diseldorfa.

Ali, protesti desetina hiljada Srba mogli bi da ugroze planirane rokove, kaže za taj list Jakob Stausholm, generalni direktor Rio Tinta.

Kako navodi, „svaki put, kad pretrpimo udarac, trenutak (početka kopanja litijuma, prim. red.) se naravno dalje odlaže“.

Stausholm navodi da to ima posledice i po profitabilnost celog projekta.

Direktor se žali zbog „dezinformacija“

Handelsblat ocenjuje da to se nemačka automobilska industrija nada litijumu iz Srbije. „Jer, sa koncentracijom litijuma u rudi od 1,8 odsto to je jedno od retkih nalazišta u Evropi koje može konkurisati projektima u Australiji ili Kanadi“, piše list.

Podseća se da je zbog litijuma i kancelar Olaf Šolc putovao u Srbiju, dok su demonstracije trajale.

Stausholm kaže da su netačne tvrdnje ekoloških aktivista da će voda u dolini biti zagađena teškim metalima, kao i da se takve „lažne informacije“ šire društvenim mrežama.

„A mi kao kompanija nismo odgovarajuće spremni da se nosimo sa takvim dezinformacijama“, žali se direktor Rio Tinta.

Zavisnost od Kine

Handelsblat dalje navodi da bi litijum iz Srbije pomogao Evropi da prekine zavisnost od Kine koja trenutno obrađuje 60 odsto svetskog litijuma. I ne samo to – širom sveta 44 odsto investicija u litijumske projekte potiče iz Kine.

Prenose se procene da će potražnja za litijumom do 2040. biti devet puta veća nego danas – pod uslovom da države ozbiljno shvate klimatske ciljeve i sve više prelaze na električna vozila.

„Ali, aktuelne teškoće u Srbiji pokazuju koliko je za Nemačku i EU teško da se oslobodi sirovinske zavisnosti od pojedinih zemalja poput Kine“, ocenjuje diseldorfski list.

Pominje se da meštani protestuju protiv mogućeg iskopavanja litijuma i u Portugaliji, kao što se urođeničko stanovništvo Laponije buni protiv kopanja retkih metala u Švedskoj.

Berlin: Samo uz zaštitu životne sredine

Stausholm kaže da rudarske kompanije moraju razumeti da lokalna zajednica uvek ima prioritet. „Moraju se odagnati njihovi strahovi i stvoriti uslovi u kojima lokalno stanovništvo profitira od crpljenja sirovina“, dodaje on.

List prenosi da u „nemačkim Vladinim krugovima“ kruži pretpostavka da je Srbija uključila Nemačku i EU u projekat upravo kako bi ublažila brige ekoloških aktivista. Jer, evropski i nemački standardi su veoma visoki u poređenju sa drugima.

Jedna portparolka Vlade u Berlinu navela je za Handelsblat: „Za Saveznu vladu se podrazumeva da se projekat može realizovati samo ako se pridržava visokih standarda zaštite životne sredine.“