Zemljotres koji izazvalo raskrinkavanje novinara Klasa Relocijiusa još uvek traje. Ko god je s njim imao posla, našao se u situaciji da proverava članke stare po nekoliko godina. Među njima su i mnogi ugledni švajcarski mediji.

Tako Tagesancajger piše: „Očigledno da je na Relocijusa pao i Bazelski list Tagesvohe. Reportaža iz Sarajeva objavljena u aprilu 2012. na dve stranice pod naslovom Rat u glavi sadrži fiktivne delove. Relocijus je navodno 2012. posetio sastanak traumatizovanih ratnih veterana koji su se u Sarajevu našli 20 godina posle rata.

Prema Klasu Relocijusu, sastanak je organizovao Centar za nenasilnu akciju. Ivana Franović, mirovna aktivistkinja te bosanske nevladine organizacije, izjavila je za RTS da ne zna za takvu konferenciju. Takođe ne zna da je neka druga nevladina organizacija organizovala ovakav događaj sa veteranima iz regiona. U svakom slučaju, to je neistina, kaže Franović. Aktivistkinja za mir Velma Šarić iz Centra za istraživanje sukoba u Sarajevu takođe je, odgovarajući na zahtev novinara, izjavila da nikada nije čula za tu konferenciju balkanskih veterana.

U svom tekstu Relocijus citira hrvatskog veterana Dušana Novakovića koji je rekao da su vojnici na Kosovu igrali fudbal sa razbijenim lobanjama. Ali, ne zna se odakle Novaković to zna", piše Tagesnacajger i dodaje:

„Na Kosovu su se srpski vojnici borili protiv albanskih pobunjenika; Hrvati nisu učestvovali u sukobu na Kosovu. Nije jasno da li ti protagonisti uopšte postoje; Tagesvohe ih ne prikazuje na fotografiji. Često plačem u snu, a da to ne primetim, kaže srpski veteran Željko Vukelić. Nekima nedostaje ruka, drugima stopalo ili cela noga. Oprezno klimnu glavom - ovako Relocijus opisuje navodne učesnike konferencije.

Tagesvohe je od decembra prestao da postoji. A 2012., kada je ova reportaža objavljena, Urs Bues je bio jedan od odgovornih urednika i kaže: Ako šest godina kasnije saznate da je novinar izmislio reportažu, to je naravno neprijatno. Članak je najverovatnije kupljen od agencije, s kojom je Tagesvohe otkupljivao priloge iz inostranstva. Prema kolegama postoji poverenje. Verovali smo Relocijusu. Postoje određeni etički standardi kada se radi u novinarstvu", prenosi švajcarski Tagesancajger.

A Noje cirher cajtung am Zontag (Nove ciriške novine - nedeljno izdanje) između ostalog piše o reportaži koju je objavio pre nekoliko godina o jednom zatvoru u Norveškoj u kojoj Relocijus pominje nepostojećeg zatvorenika i potom nastavlja:

„Drugi primer potiče iz članka pod naslovom Oko za oko, krvi za krv o krvnoj osveti u Albaniji, objavljenom 9. decembra 2012. godine: reporter prati navodnog predstavnika Nacionalnog odbora za pomirenje, albanske nevladine organizacije. Ovaj čovek, star 43 godine, opisan kao mrzovoljan momak koji nosi vunene džempere i gumene čizme, u tekstu se zove Jenva Baši.

Rezultat provere kod Nacionalnog komiteta za pomirenje glasi da tamo nikada nije radio Jenva Baši. To potvrđuje Đin Marku, šef te albanske nevladine organizacije. Do sada nije bilo moguće potvrditi postojanje drugih protagonista u toj priči. Možda se to nikada neće ni desiti.

Relocijus je u Špiglu objasnio da nisu falsifikovani svi njegovi tekstovi. Koje priče su ispravne a koje nisu, najbolje zna on sam. Ali Relocijus nije dostupan za NZZ am Zontag.

Klas Relocijus je prevario ceo jedan sistem. I to ne samo od kako je postao uspešan. Na sajtu Hamburške škole novinarstva, čiji je student bio, između ostalog spominje da je radio za britanski, Gvardijan. A ovaj list je na zahtev da proveri tu informaciju odgovorio: Proveravamo sve naše sisteme, ali nemamo naznaka da je on ikada pisao ili radio za Gvardijan.

Još jedna neistina u delu Klasa Relociiusa", konstatuje NZZ am Zontag.

Nemački Velt danas donosi tekst pod naslovom „Zašto je Špigel sada poništio prvi falsifikovani tekst?" Reč je tekstu o američkom gradiću Fergus Fols i njegovim stanovnicima. Od srede popodne, od kada je u javnost izneo ceo slučaj, Špigel intenzivno radi na rasvetljavanju - i obećao je da će uprkos dokazanim lažima svi tekstovi ovog novinara biti i dalje dostupni na ovom portalu, kako bi čitaoci mogli da reaguju. Ovaj tekst je izuzetak, jer su to tako tražili stanovnici ovog gradića u SAD, penosi Velt.

Na ovom mestu treba dodati i informaciju da je ambasador SAD u Nemačkoj Ričarad Grenel povodom slučaja Relocijus kritkovao Špigel odnosno izrazio zabrinutost da „uredništvo ovog lista forsira antiamerikanizam. Na to je u otvorenom pismu Grenelu Špigel odgovorio izvinjavajući se „zbog izmišljenih tekstova jednog svog novinara", ali je odbacio optužbu da u tom mediju postoji „institucionalna predrasuda prema Sjedinjenim Državama."

Ali to ni izbliza nije sve.

U međuvemenu se saznalo da Relcoijus nije samo izmišljao ili kitio svoje priče. Kako piše Špigel, javilo se više ljudi koji navode na osnovanu sumnju da je Relocijus putem svog mejla kod čitaoca bio pokrenuo donatorsku kampanju - i naveo ih da doniraju na njegov privatni račun. Povod je bila njegova reportaža o siročićima u Turskoj, kojima je Relocijus navodno želeo da pomogne. U međevremenu se sumnja u istinitost i tog teksta - a Špigel je najavio da će protiv svog bivšeg novinara podneti krivičnu prijavu.

Priredila: Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android