Odmah nakon što je objavljeno da je u Kijevu nestao mladi Belorus Vitalij Šišov (naslovna fotografija), pojavila se sumnja u umešanost beloruskog rukovodstva u taj slučaj. Šišov je pomagao svojim zemljacima koji su pred režimom Aleksandra Lukašenka morali da pobegnu u susednu Ukrajinu. Sada je pronađen obešen u jednom kijevskom parku. Policija je pokrenula istragu zbog ubistva.

Sumnja se pojavila zato što je Belorusija pre toga u inostranstvu ugrožavala i druge kritičare režima. Nekoliko sati pre nestanka Šišova, na aerodrom u Tokiju dopremljena je sportistkinja Timanovskaja. Ona je izjavila da je šalju kući protiv njene volje i da se plaši represalija u Belorusiji zbog kritika koje je izrekla. U maju je Lukašenko prisilio na sletanje jedan avion kompanije Rajaner kako bi mogao da uhapsi blogera Romana Protaseviča.

U Kijevu je 2016. u eksploziji bombe poginuo beloruski novinar Pavel Šeremet. Počinilac do danas nije otkriven. U januaru se u medijima pojavio izveštaj o mogućoj umešanosti jedne jedinice beloruske tajne službe.

Nasilje i otmice

Belorusija se našla u centru pažnje svetske javnosti nakon gušenja protesta koji su izbili posle predsedničkih izbora u avgustu 2020. Ni druge države nisu se ustručavale od represija protiv opozicionara u inostranstvu. Recimo Iran – svako malo se pred sudom pojavi neki od slučajeva. U Belgiji je u januaru osuđen jedan iranski diplomata zbog planiranih terorističkih napada na jedno okupljanje iranskih opozicionara u egzilu u Parizu.

Posebno stravičan je slučaj novinara Džamala Kašogija iz Saudijske Arabije. Njega je u oktobru 2018. u konzulatu u Istambulu ubila specijalna jedinica koja je zbog toga doputovala iz Saudijske Arabije. Mnogi drugi slučajevi, poput onog novinara Afgana Muhatarlija, ne dospevaju u svetske medije. On je 2017. otet u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju i otpremljen u svoju domovinu Azerbejdžan, gde je osuđen na šest godina zatvora.

Na stotine slučajeva

Transnacionalne represije postale su normalnost, zaključila je u izveštaju američka organizacija „Fridom haus“. Tu organizaciju finansiraju američka vlada, EU i pojedine države, kao privatne osobe. „Fridom haus“ je u periodu od januara 2014. do novembra 2020. prikupio 608 slučajeva u kojima su vlasti neke zemlje postupale protiv svojih državljana u inostranstvu– reč je o hapšenjima, napadima i zastrašivanju ili o ubistvima i nezakonitim dopremanjima u domovinu.

Kod špijuniranja opozicionara pomaže tehnika poput softvera „Pegasus“. Na jednom spisku prisluškivanih telefonskih brojeva nalazi se i broj jedne osobe iz okruženja ubijenog Kašogija.

Države poput Azerbejdžana mogu da iskoriste to što neke druge države od njih zavise. Recimo, Gruzija zavisi od azerbejdžanskog gasa. Opozicionari pretpostavljaju da je novinar Muhatarli otet uz znanje gruzijskih vlasti.

Kazne za odgovorne osobe

Organizacije poput „Fridom hausa“ imaju dugačak spisak neispunjenih zahteva. Na prvom mestu nalaze se sankcije protiv osoba koje su naredile transnacionalne represije. Uzor su tzv. Magnitski-zakoni u SAD kojima se propisuju zabrane ulaska u Sjedinjene Države i zamrzavanje imovine. Takve lične kazne sve češće se primenjuju. To traže i opozicioni aktivisti u Rusiji i Belorusiji, umesto indirektnog kažnjavanja stanovništva njihovih država, recimo trgovinskim sankcijama.

Proterivanje diplomata i agenata ima samo simbolično značenje – njihova mesta se nakon nekog vremena ponovo popunjavaju. Rigoroznije je postupila češka vlada nakon što je istraga pokazala odgovornost ruskih agenata za eksploziju jednog skladišta oružja i municije. Prema odluci vlade, ambasada Rusije u Pragu mora trajno da smanji broj osoblja. Češka vlada obrazložila je da je ta ambasada „špijunska baza u EU“.

Sve važnija postaje i špijunska tehnologija poput „Pegasusa“. Istraživanja su pokazala da autoritarne države takva sredstva koriste velikodušnije nego što priznaje NSO, izraelski proizvođač te tehnologije. „Fridom haus“ za takve firme traži strože obaveze objavljivanja i istraživanja.

Na kraju krajeva, to je i u interesu demokratskih država čije vlade takođe mogu da postanu cilj špijunskog napada, što je između ostalog pokazao i primer Francuske u slučaju „Pegasusa“.

ajg/tagesschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu