1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Dizel-kancelarka

29. maj 2018.

U Hamburgu stupaju na snagu zabrane za dizelaše – prve u Nemačkoj. To je verovatno tek početak sličnih zabrana i u drugim mestima u ovoj zemlji. Kancelarka Angela Merkel ipak i dalje štiti auto-industriju.

Foto: Reuters/A. Oikonomou

Počelo je. Od 31. maja u delovima Hambruga biće zabranjen saobraćaj za starije dizelaše, one koji ne ispunjavaju standard Euro 6. Drugi gradovi bi mogli da slede taj primer. Odluka je doneta na osnovu presude Saveznog upravnog suda – da kvalitet vazduha ima prioritet nad slobodom mobilnosti.

To je takođe mišljenje i Evropske komisije: Evropski sud je zbog zagađenosti vazduha tužio šest država-članica EU, uključujući i Nemačku. Komisija se poziva na granične vrednosti za azotne okside, koje su od 2010. godine obavezujuće za sve zemlje EU. Osam godina kasnije, Nemačka je i dalje daleko od ispunjavanja tih standarda. Nivo azotnih oksida previsok je u oko 70 nemačkih gradova. Dakle, Nemačka savezna vlada učinila j malo da blagovremeno sprovede zahteve EU.

Politički neuspeh

Električni automobili i dalje su egzotika na nemačkim putevima, jer nisu preterano atraktivni za potencijalne kupce: nedostatak infrastrukture za punjenje, a i struja je u Nemačkoj skupa. Premije za kupovinu i poreske olakšice uvedene su prekasno i nisu dovoljne.

Niko se nije usudio da pokuša da smanji saobraćaj u Nemačkoj – zemlji automobila. Zašto? Zar auto-industrija nije obećala da će zaštitu klime, kvalitet vazduha i mobilnost građana rešavati u jednom cugu?

Godinama se politika oslanjala na obećanja bosova auto-industrije. Dizel-vozila su smatrana dobrim za klimu jer zbog manje potrošnje goriva pozitivno utiču na bilans ugljen-dioksida. Industrija je obećala i „čiste motore“ koji emituju manje azotnih oksida. Ispostavilo se da je to bila laž.

Dve godine od takozvanog „dizel gejta“ u SAD, ispostavilo se da su pogođeni svi nemački proizvođači: BMW, Audi, Porše su to već priznali, Dajmler još uvek nije. Ali, može li mu se verovati?

Kancelarka se ljuti, ali ih i dalje štiti

„Prosto je neverovatno koliko poverenja je prokockala nemačka automobilska industrija u vezi s dizel-skandalom“, rekla je nedavno kancelarka u Bundestagu. Međutim, bosovi automobilske industrije ne moraju da se plaše posledica – sa kancelarkine strane.

Angela Merkel se ponaša kao neko čiji su štićenici napravili grešku: reaguje, ali im i dalje drži stranu. „Ne može biti u našem interesu da političke mere oslabe automobilsku industriju tako da ona više nema moć da investira u budućnost“, rekla je u istom govoru kancelarka.

Znakovi zabrane za dizel-vozila u Hamburgu već su montiraniFoto: picture-alliance/dpa/D. Bockwoldt

Automobilska industrija obezbeđuje oko 800.000 radnih mesta u Nemačkoj i na nju otpada skoro jedna petina ukupnog izvoza. Mesta u kojima su njihove fabrike među najbogatijima su u zemlji. To bi trebalo tako i da ostane.

Biće skupo, ali ne i za proizvođača automobila

Oni koji pate zbog zagađenog vazduha i potrošači koji su kupovali dizel-vozila, a više ne mogu da ih voze gde hoće, prošli su loše. Verovatno i nemački poreski obveznici – ako Evropska komisija dobije proces, Nemačka će morati da plati visoke novčane kazne.

Angela Merkel smatra da je besmisleno tehničko poboljšanje starijih dizel-vozila, kako bi ispunjavali standarde. „Hiljade evra – 2.000, 3.000 ili 5.000 – i dve-tri godine posla za mnoge inženjere… Da li je to pravi posao za automobilsku industriju“, upitala je kancelarka u Bundestagu, ne ostavljajući nikakve sumnje u to, šta ona o tome misli.

Bliski odnos između kancelarke i automobilske industrije nije ništa novo. I Gerhard Šreder, koji je bio u nadzornom odboru Folksvagena pre nego što je 1998. postao kancelar, imao je nadimak „auto-kancelar“. Dolaskom na vlast 2005. tu titulu od njega je preuzela Angela Merkel.

Merkelova nikada nije bila za zabrane vožnje, ali one su ipak počele da stupaju na snagu – protiv njene volje. Teško da će ona preuzeti političku odgovornost za to. Ovo je šamar u lice milionima građana. Čak 60 odsto vozila koje su Audi, BMW, Mercedes i Folksvagen prodali u Nemačkoj u periodu od 2011. do 2015. bili su dizelaši.

Za razliku od kancelarkinih demohrišćana (CDU/CSU), njeni koalicioni partneri socijaldemokrate (SPD) zalažu se za obavezu proizvođača automobila da tehnički nadograde starijeg tipa dizelaša. Izveštaji pokazuju da je to izvodljivo i ekonomski održivo.

Spas za dizel-automobile?

02:59

This browser does not support the video element.

Kancelarka, njen ministar saobraćaja iz bavarske CSU, a i automobilska industrija, nastavljaju da igraju na kartu vreme. „Samo bi kupovina modernih i čistih dizel-vozila dovela do značajnijeg poboljšanja kvaliteta vazduha u narednim godinama“, poručuju iz Udruženja automobilske industrije Nemačke.

Hitni program za čistoću vazduha

„Na veoma dobrom smo putu“, rekla je kancelarka, ukazujući zajedno sa nadležnim ministrom na hitne mere u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, kojima politika namerava da parira optužbama Evropske komisije. Nemačka vlada pokrenula je programe za pomoć opštinama i gradovima koji su „bez presedana“, naglasila je Angela Merkel.

Zato kancelarka sada hoće da se okrene budućnosti: „Zar ne bismo morali da udružimo sve snage i automobilskoj industriji kažemo: sada morate da investirate u budućnost mobilnosti, u autonomnu vožnju, u alternativne sisteme pogona, a mi ćemo vas podržati?“

Pravni epilog dizel-afere Angelu Merkel verovatno manje zanima. Jer, time su pogođeni samo pojedinačni menadžeri, a ne tako važna automobilska industrija. Tužioci u Nemačkoj trenutno vode istrage protiv 50 osumnjičenih – ali optužnica još ne postoji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi