Nemci i njihovi automobili, njihovi mezimci, njihov dizel… to je apsolutno tema broj jedan poslednje sedmice nakon niza novih saznanja o podmetačinama automobilskih koncerna. Špigel prenosi da je u kriminalnom kartelu koji je decenijama dogovarao tehničke detalje, strategiju prema dobavljačima, čak i manipulaciju na softveru koji reguliše izduvne gasove učestvovao i najveći dobavljač Boš. U kartelu su, kako se tvrdi, giganti ove ubedljivo najvažnije nemačke branše: Folksvagen, Dajmler, BMW, Audi, Porše.

Ove sedmice se saznalo da je i Porše u svojim modelima muvao sa izduvnim gasovima na dizel-motorima po istom sistemu kao njegov matični kocern Folksvagen – softver prepoznaje kada je automobil na testiranju i tada sistem za prečišćavanje izduvnih gasova radi kao sat. Kada je automobil na ulici, međutim, prečišćavanje se isključuje zbog ušteda pa u atmosferu odlaze štetni nitrati i druge čestice.

Kuda bi sve to moglo da vodi pokazala je odluka Upravnog suda u Štutgartu od petka. Sud je po tužbi boraca za zaštitu životne sredine odlučio da pokrajina Baden-Virtemberg mora da uradi više kako bi se borila protiv zagađenja u svom glavnom gradu Štutgartu – pa makar to uključivalo i potpunu zabranu vožnje za vozila na dizel u samom gradu. Od 2010. su u tom gradu konstantno povišene vrednosti štetnih nitrata u vazduhu. Sud ne veruje da su poboljšanja softvera dovoljna da se značajno snizi nivo izduvnih gasova – prema mišljenju stručnjaka, to bi smanjilo zagađenje za svega devet odsto.

„Ustav garantuje zaštitu života i zdravlja. Ako Savezna država ne može da ispuni tu svoju obavezu, onda pokrajina mora da pronađe načine da zaštiti osnovna prava građana“, komentariše Štutgarter nahrihten.

Kakav bi bes vozača izazvale zabrane vožnje ne treba posebno ni pominjati – u Nemačkoj se poslednjih godina više kupuju automobili na dizel jer je to gorivo subvencionisano pa je na pumpama jeftinije, ali i jer su proizvođači tvrdili da moderni dizel-motori prouzrokuju daleko manje zagađenja nego benzinci. U nezgodnoj poziciji je premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman, jedini zeleni premijer neke pokrajine u istoriji. On je dalek partijskoj centrali i blizak industriji i pokušaće da učini sve kako do zabrane vožnje u Štutgartu ipak ne bi došlo.

„Zbog dugogodišnjeg nečinjenja politike, izgleda da će na kraju stvar ići preko grbače ljudi koji su za velike novce kupovali dizelaše sa friziranim motorima i ogromnim vrednostima izduvnih gasova“, primećuje Štraubinger tagblat. „Naravno da važi ljudsko pravo na telesni integritet, a da nasuprot tome nema neopozivog prava da svojim autom na dizel vozite kuda hoćete. Pa ipak je nepravedno da mušterije stradaju zbog ograničene mobilnosti i pada vrednosti njihovog automobila. Prevaranti treba to da plate, a zadatak je Saveznog ministarstva za saobraćaj da ih na to primora.“

Automobilska industrija i dalje izbegava da o svom trošku uradi potpuni remont miliona automobila, a politika je prilično inertna – dok Folksvagen recimo u Sjedinjenim Državama mora da plati silne milijarde kazni, u Nemačkoj se dešavaju samo ritualne smene na vrhu koncerna, dok bivši menadžeri uz masne otpremnine odlaze u penziju. Štaviše, upravo se nemačka kancelarka Angela Merkel kroz nekoliko mandata u Briselu zauzima da se ne pooštravaju granice o izduvnim gasovima za putnička vozila.

„Politika je svesno okretala glavu uvek kada bi postajale glasne sumnje u to da se neko pridržava normi za zaštitu životne sredine“, piše Rojtlinger generalancajger. „Argument je uvek glasio: moramo da sačuvamo radna mesta. Bila je to dozvola za mućke koja je autoindustriju načinila tromom i odložila uvođenje inovacija“, navodi list. I ovih dana se redovno čuje da branša zapošljava oko 800.000 radnika i da je njen značaj za nemačku ekonomiju nemerljiv.

Ali strah je sada druge prirode – šta ako Nemačka, zaljubljena u svoj dizel, potpuno prespava uvođenje električnih automobila? Šta ako to na kraju uništi industriju? Lideri na polju elektromobila su već sada drugi, pre svega Japanci i Amerikanci. „Krajnje je vreme da menadžeri nemačke automobilske branše promene pravac. Moraju da pošalju dizel na otpad i prave automobile na struju. Biće to bolno za mnoge zaposlene, ali što se više bude čekalo, biće sve bolnije“, piše kelnski Štat ancajger.

Ugledni Zidojče cajtung primećuje: „BMW, Folksvagen i Dajmler već sada doduše pričaju o e-automobilima, ali odmah nakon prvog zareza dođu žalopojke o manjkavostima, o maloj kilometraži koju mogu da pređu, o utičnicama za brzo punjenje koje nedostaju, slaboj mreži. Veruju da će moći da kreiraju buduće tržište i time žestoko precenjuju svoj značaj. Jer ako politika okrene leđa, drugi će odlučiti o tržištu: mušterije. Upravo spoznaju da kosačice za travu i usisivači mogu da rade na baterije. Zašto ne i automobili?“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android