Nacistički zločinac Alfred Rozenberg osuđen je i pogubljen 1946. godine, a njegovi dnevnici su po završetku Nirnberškog procesa – nestali. Upravnica Muzeja holokausta Sara Blumfild i njene kolege u Vašingtonu tragali su za tim dokumentom punih 17 godina, uz pomoć detektiva, državnih tužilaca i američkih carinika. Potraga je konačno urodila plodom u junu 2013, odnosno 67 godina posle Rozenbergove smrti. „Pretpostavljali smo da se dnevnici nalaze u Sjedinjenim Državama. Uspeli smo da im uđemo u trag uz pomoć američkih institucija “, kaže Blumfildova.

Nakon kraja Nirnberškog procesa zamenik američkog tužioca Robert Kempner poneo je dnevnike sa sobom u Sjedinjene države. Doduše, on je to uporno poricao, jer je taj njegov postupak bio ilegalan. Kada je Kemper pre 20 godina preminuo, među papirima u njegovoj zaostavštini pronađene su hrpe dokumentata iz perioda nacista - ali ne i Rozenbergovi dnevnici. Naime, Kempnerova sekretarica ih je na vreme poslala jednom manje poznatom profesoru u Njujorku.

“Blago za istoričare”

Ipak, istražitelji su pre oko godinu dana dobili informaciju koja ih je dovela do dnevnika. „To je bilo kao u krimi-romanu, i to sa srećnim krajem“, komentariše Sara Blumfild. Ona ističe da Rozenbergovi zapisi mogu da se vide i na internet stranici njenog muzeja: „Svako bi trebalo da pročita svih 425 strana ovih dnevnika. Trebalo bi da budu dostupni svima i svuda.“

Alfred Rozenberg bio je jedan od vodećih mislilaca među nacistima, i njegova teorija rasa je utrla put za holokaust. Uz to, Rozenberg je bio ministar Rajha za okupirane teritorije na istoku Evrope, i kao takav nosio deo odgovornosti za uništenje miliona Jevreja. Zbog tih zločina je u Nirnbergu osuđen na smrt vešanjem.

Njegovi zapisi iz perioda između 1934. i 1944. godine predstavljaju pravo blago za istoričare, kaže nemački istoričar u Muzeju holokausta Jirgen Mathejs.

„Krsni kum nacionalsocijalizma“

Rozenberg je zapisivao svaku pohvalu koju je dobio od Firera, kaže Mathejs: „Upijao je kao sunđer sve što je došlo od Hitlera, a što je na neki način moglo da se oceni kao pozitivno, ... svako tapšanje po ramenima, svaku pozitivnu reč“, objašnjava Mathejs.

O tome svedoči i jedna beleška iz 1936- godine, kada je Rozenberg pun ponosa zapisao da ga je Hitler u javnosti nazvao „Kumom nacionalsocijalizma.“ Mathejs ipak kaže da u Rozenbergovim dnevnicima nema velikih senzacija što se tiče perioda nacizma u Nemačkoj.

Ubeđeni nacista sve do samog kraja

Istovremeno, za istoričare su fascinantni zapisi iz perioda pre i posle napada na Sovjetski Savez. Alfred Rozenberg je Hilteru davao ideološke argumente za „širenje arijevske rase na Istok“. Rozenberga su mnogi smatrali hladnokrvnim teoretičarem, ali on to ni u kom slučaju nije bio. Njegovi dnevnici, kaže Mathejs, dokazuju da je „Rozenberg bio jedna od ključnih figura i da nije pogubljen samo zbog političkih razloga“.

Međutim, oni koji čitaju dnevnike u nadi da će naći neki trag kritike ili sumnje dok se približavala propast nacizma, biće razočarani. „Toga uopšte nema. Rozenberg je do kraja života ostao siguran u vrednost tih ideja. On je bio ubeđeni nacista i to je ostao do same smrti“, kaže Mathejs..

Otkriće ovih dnevnika je u Sjedinjenim Državama izazvalo veliku medijsku pažnju. Iako je od kraja Drugog svetskog rata prošlo gotovo sedam decenija, istorija Trećeg Rajha i dalje jako interesuje američku javnost.

Autori: Martin Ganslmajer NDR / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić