Zato se i zahteva promena definicija statusa izbeglice i nova pravna osnovu za „klimatske izbeglice“. Nimalo lak zadatak, kaže Štefan Bauer iz Nemačkog instituta za razvojnu politiku: „Za sada postoji zajednički predlog Međunarodne organizacije za migraciju i Visokog komesarijata UN za izbeglice, koji definiše „klimatski prognane osobe“. Ali on je vrlo sporan i nekako neodređen“.

Ostaje pitanje, šta bi pogođenim osobama uopšte značila međunarodna odredba o ekološkim izbeglicama. Štefan Bauer kaže: „Kao stanovnik jedne ostrvske države, koja je pogođena rastom nivoa mora, imao bih pravo da se iselim u bezbednije zemlje. Zatim, u tim zemljama bi bile prilagođene odredbe o useljavanju i prava izbeglica. To bi već bila znatna razlika”.

Tamir Afifi sa UN instituta u Bonu za zaštitu okoline i bezbednost ljudi, kaže da je neophodno razgraničiti političke od ekoloških izbeglica. Istovremeno naglašava da ako bi se promena klime i uništavanje okoline priznali u okviru jede nove konvencije UN kao razlozi migracije, to nikako ne bi značilo da će se povećati broj izbeglica. Štaviše, to bi moglo da doprinese rešenju uzroka problema i stvaranju humanih i ekoloških uslova za život:

„Ko su osobe koje napuštaju zemlju? Najčešće su to mladi, snažni muškarci. A ko ostaje? Žene, deca i stari. Pri tom moram reći da upravo žene, na primer u Nigeru, preduzimaju ogromne napore da zaštite okolinu, vodu i plodno zemljište. Ali istovremeno moraju da se brinu o deci i starijima. A muškarci jednostavno odlaze. Znači, kada bi se muškarcima pomoglo da se vrate i obnove okolinu, verujem da bi to imalo ogroman pozitivan uticaj na okolinu – efekat koji ne bi trebalo da potcenimo”.

Autori: M. Hoegen, I. Ivanović

Odg. urednik: N. Jakovljević