Mnogi smatraju da je Kristijan Vulf bezličan i monoton, mnogi da je profesionalac bez predsedničkog dara, kao što Zidojče cajtung na drugom mestu ovako analizira: „Vulf se pri svemu ponaša kao političar, a manje kao predsednik koji je iznad stvari. Groteskno je to što je Merkelova htela njega, političkog profesionalca koji je trebalo da izbegne greške svog ponekad naivno-idealističnog prethodnika Kelera. Ali, Vulf je učinio upravo ono što takav profesionalac i čini, doduše, ne razmišljajući o tome da je sada predsednik. Kao takav, on mora znati da se profesionalni političari ponašaju kao da vuku konce – upravo da bi se izbegao utisak da konce vuče predsednik. To Vulfu nije pošlo za rukom; naprotiv: on je u određenoj meri i sam uhvaćen na delu – sa koncima u rukama“.

U svom prvom programskom govoru otkako je na funkciji predsednika, Vulf je istakao nedovoljno isticano zalaganje istočnih Nemaca za jedinstvo, kao i pomoć „neočekivanih prijatelja“ iz Poljske, Mađarske i Rusije. No, javnost je posebno zanimalo hoće li se i kako će se Vulf poneti prema debati o doseljenicima koju je pokrenuo Tilo Saracin svojom knjigom „Nemačka ukida sebe samu“. Predsednik je to učinio indirektno. On je rekao da Nemačka živi od raznovrsnosti, te da pored katolika i Jevreja, i islam pripada Nemačkoj.

Težak zadatak za Kristijana Vulfa

„Govori spadaju u opis radnog mesta nemačkog predsednika“, piše na to Frankfurter algemajne cajtung. „Okolnosti Vulfove kandidature i njegov nesrećan start neizmerno su podigli očekivanja od govora za 3. oktobar. Sigurno je bilo preterano očekivati da on pomiri i sa političkim društvo koje je najžešće uzburkano, ali on nije uspeo da postigne ni ono što se moglo: da održi govor koji bi odjeknuo u ušima ljudi. Pri tome on jeste izabrao pravu temu: integracionu politiku, srastanje zemlje uz dezintegraciju velikih delova stanovništva i sve veći jaz između onih koji vladaju i onih kojima se vlada. On je to učinio, ali tako kao da nije bilo ni finansijske krize ni debate o Saracinu“…

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Predsednik je održao dobar govor. On je sadržao akcente vredne pažnje. (…) Ali, problem je u tome što su mnogi očekivali ne dobar, već izuzetan govor“.

Landescajtung (Lineburg): „Niko mu nije zavideo na zadatku, ali Kristijan Vulf je taj zadatak obavio dobro: održao je govor koji je bio koncentrisan na zajedništvo i pomirenje. Gotovo u stilu jednog Johanesa Raua, pokušao je da bez patosa uspostavi mostove između generacija, između doseljenika i domorodaca, između bogatih i siromašnih – i to ne samo zbog istočnih i zapadnih Nemaca koji su katkada jedni drugima još uvek strani“.

Vestfalenblat (Bilefeld): „Bio je to dobar, iako ne i veliki govor. Nije bio briljantan, ali je sadržao čitav niz pametnih i važnih misli. (…) Na kraju je to bio govor koji je postavio temelj za ugled jednog predsednika, za novo dostojanstvo njegove funkcije i za projektovanje budućnosti naše zemlje.

Sarbriken cajtung (Sarbriken): „Ovaj predsednik hoće da govori o problemima. To je dobra vest. Loša je - da on pri tome izbegava neophodna sučeljavanja. Ko je kriv za jaz između mladih i starih, bogatih i siromašnih, naroda i njegovih zastupnika, pitanje je na koje od njega nismo dobili odgovor“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković