1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Dobar biznis za uski krug ljudi, ali štetan za Srbiju“

21. septembar 2019.

Male hidro-centrale uništavaju prirodu i protivne su nacionalnom interesu, kaže za DW Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu. Predstavljen izveštaj o biodiverzitetu iz kojeg se i u Srbiji mogu izvući pouke.

U selu Rakita mesecima protestuju protiv malih hidro-centrala
U selu Rakita mesecima protestuju protiv malih hidro-centralaFoto: DW/S. Kljajić

U srpskim šumama se nelegalno gradi, voda, vazduh i zemlja su na pojedinim mestima nedopustivo zagađeni, a zelen površine u urbanim centrima se uništavaju, rekao Ratko Ristić, dekan beogradskog Šumarskog fakulteta.

„Naša želja je da u domaću stručnu javnost unesemo globalni izveštaj o stanju životne sredine. Mnogo toga je u tom smislu povezano sa stanjem srpskih šuma, koje znatno utiče na biodiverzititet“, dodao je Ristić na otvaranju skupa održanog na tom fakultetu.

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuski institut u Srbiji organizovali su konferenciju „Planeta na izdisaju“. Tu je predstavljen izveštaj o Globalnoj proceni stanja biodiverziteta i ekosistemskih usluga.

Ratko Ristić je otvorio skupFoto: DW/ I. Petrović

Izveštaj je delo Međuvladine platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge UN (IPBES) koja objedinjuje naučna saznanja na globalnom nivou i na osnovu njih daje preporuke državama.

Reč je o pionirskom radu u sagledavanju razmera globalnih problema sa kojima se čovečanstvo susreće u oblasti zaštite prirode. Na ovom izveštaju je u prethodne tri godine radilo oko 500 stručnjaka iz 50 država, i jedan od zaključaka jeste da je na delu najintenzivnije odumiranje prirode i nestajanje divljih vrsta od nastanka čoveka.

Ishod čovekovog rušilačkog pohoda rezultira nestankom milion vrsta i ugrožava i opstanak čovečanstva. Cilj konferencije je da podigne svest građana o ozbiljnosti problema sa kojima se suočava planeta.

Zabrinjavajući trendovi

Uzroci koji dovode do smanjenja biološke raznovrsnosti u Srbiji uključuju uništavanje staništa, ilegalni lova, ribolov, seču šuma, kao i neplansko uvođenje invazivnih vrsta, istakla je pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine Jasna Jović.

Predstavnici Ambasade Nemačke u Beogradu su na konferenciji naglasili važnost izveštaja, koji je izazvao veliku pažnju širom sveta i ukazao na problem biološke raznovrsnosti. „Taj trend je zabrinjavajući i zahteva velike i globalne napore za očuvanjem ekološke stabilnosti. Nemačka je ponosna na činjenicu da je sekretarijat IPBES u Bonu i finansijski pomaže rad IPBES od samog početka“, kažu predstavnici ambasade.

Jozef Setele - cilj je bolja politika uz pomoć naukeFoto: DW/ I. Petrović

Rukovodilac istraživanja IPBES dr. Jozef Setele napominje da je osnovni cilj čitavog projekta „bolja politika uz pomoć nauke“. Podaci do kojih smo došli o ugroženosti biljaka i životinja su zaista alarmantni,  upozorio je Setele, i dodao da su negativni trendovi poseban zamah dobili u poslednjih dvadesetak godina.

„Ako postoji nešto dobro u svemu tome, to je činjenica da se svest o problemu znatno povećala, ali na žalost to ostaje samo u teoriji. Akcioni planovi mnogih država su dobri, ali nedostaje sprovođenje svega toga u praksi“, kaže Jozef Setele.

Male elektrane – veliki problemi

Veliki problem Srbije je i izgradnja mini hidro-elektrana, o čemu je posebno izlaganje imao profesor Ratko Ristić. Dekan Šumarskog fakulteta za DW objašnjava zašto izgradnja tih malih hidro-elektrana ugrožava životnu sredinu:

„Obično se prave u brdsko-planinskim i šumskim područjima i zbog toga morate da posečete pristupne puteve, uklonite vegetaciju, i obavite veoma invazivne zemljane radove. Pregrađivanje rečnog toka dovodi do fragmentacije staništa, i u većem delu godine vodotok nema dovoljnu količinu vode za opstanak živog sveta“, kaže Ristić.  

Paradoks je da Srbija planira izgradnju 856 takvih mini-elektrana, na osnovu katastra s kraja osamdesetih godina, koji nikada nije postao zvaničan državni dokument, nastavlja profesor Ristić:

„Ali, čak i ako bismo napravili tih 856 mini hidro-elektrana, na godišnjem nivou proizvodnje energije bi imali svega 2 do 3 odsto. Možemo da kažemo da je to rezultat neverovatnog pritiska određenih interesnih grupa, koje su uspele da preoblikuju neke strateške i zakonske akte ove zemlje. Do sada je u Srbiji napravljeno oko sto takvih centrala“, ističe Ristić.

Ua cevi!

02:42

This browser does not support the video element.

„Cena takve energije je dva do tri puta veća od klasičnih načina proizvodnje i to je dobar poslovni potez za jako mali i ekskluzivan broj ljudi. To nikako nije nacionalni interes“, naglašava Ratko Ristić za DW. „Na globalnom nivou se došlo do zaključka da je reč o tehnološkoj praistoriji, koja donosi malo energije a ostavlja velike ekološke posledice“, kaže Ristić, „i od toga se odustaje“.

„Obnovljivi izvori energije se mogu nadomestiti na druge načine. Ministar energetike je, recimo, obznanio otvaranje vetro-parka u Kovačici, snage 104 megavata, što menja 200 malih hidro elektrana. Imamo neiskorišćene potencijale geotermalne energije, a trebalo bi napomenuti da Srbija nema nijedan ozbiljan solarni park“, zaključuje profesor Ristić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi