U srpskim šumama se nelegalno gradi, voda, vazduh i zemlja su na pojedinim mestima nedopustivo zagađeni, a zelen površine u urbanim centrima se uništavaju, rekao Ratko Ristić, dekan beogradskog Šumarskog fakulteta.

„Naša želja je da u domaću stručnu javnost unesemo globalni izveštaj o stanju životne sredine. Mnogo toga je u tom smislu povezano sa stanjem srpskih šuma, koje znatno utiče na biodiverzititet“, dodao je Ristić na otvaranju skupa održanog na tom fakultetu.

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuski institut u Srbiji organizovali su konferenciju „Planeta na izdisaju“. Tu je predstavljen izveštaj o Globalnoj proceni stanja biodiverziteta i ekosistemskih usluga.

Izveštaj je delo Međuvladine platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge UN (IPBES) koja objedinjuje naučna saznanja na globalnom nivou i na osnovu njih daje preporuke državama.

Reč je o pionirskom radu u sagledavanju razmera globalnih problema sa kojima se čovečanstvo susreće u oblasti zaštite prirode. Na ovom izveštaju je u prethodne tri godine radilo oko 500 stručnjaka iz 50 država, i jedan od zaključaka jeste da je na delu najintenzivnije odumiranje prirode i nestajanje divljih vrsta od nastanka čoveka.

Ishod čovekovog rušilačkog pohoda rezultira nestankom milion vrsta i ugrožava i opstanak čovečanstva. Cilj konferencije je da podigne svest građana o ozbiljnosti problema sa kojima se suočava planeta.

Zabrinjavajući trendovi

Uzroci koji dovode do smanjenja biološke raznovrsnosti u Srbiji uključuju uništavanje staništa, ilegalni lova, ribolov, seču šuma, kao i neplansko uvođenje invazivnih vrsta, istakla je pomoćnica Ministra za zaštitu životne sredine Jasna Jović.

Predstavnici Ambasade Nemačke u Beogradu su na konferenciji naglasili važnost izveštaja, koji je izazvao veliku pažnju širom sveta i ukazao na problem biološke raznovrsnosti. „Taj trend je zabrinjavajući i zahteva velike i globalne napore za očuvanjem ekološke stabilnosti. Nemačka je ponosna na činjenicu da je sekretarijat IPBES u Bonu i finansijski pomaže rad IPBES od samog početka“, kažu predstavnici ambasade.

Rukovodilac istraživanja IPBES dr. Jozef Setele napominje da je osnovni cilj čitavog projekta „bolja politika uz pomoć nauke“. Podaci do kojih smo došli o ugroženosti biljaka i životinja su zaista alarmantni,  upozorio je Setele, i dodao da su negativni trendovi poseban zamah dobili u poslednjih dvadesetak godina.

„Ako postoji nešto dobro u svemu tome, to je činjenica da se svest o problemu znatno povećala, ali na žalost to ostaje samo u teoriji. Akcioni planovi mnogih država su dobri, ali nedostaje sprovođenje svega toga u praksi“, kaže Jozef Setele.

Male elektrane – veliki problemi

Veliki problem Srbije je i izgradnja mini hidro-elektrana, o čemu je posebno izlaganje imao profesor Ratko Ristić. Dekan Šumarskog fakulteta za DW objašnjava zašto izgradnja tih malih hidro-elektrana ugrožava životnu sredinu:

„Obično se prave u brdsko-planinskim i šumskim područjima i zbog toga morate da posečete pristupne puteve, uklonite vegetaciju, i obavite veoma invazivne zemljane radove. Pregrađivanje rečnog toka dovodi do fragmentacije staništa, i u većem delu godine vodotok nema dovoljnu količinu vode za opstanak živog sveta“, kaže Ristić.  

Paradoks je da Srbija planira izgradnju 856 takvih mini-elektrana, na osnovu katastra s kraja osamdesetih godina, koji nikada nije postao zvaničan državni dokument, nastavlja profesor Ristić:

„Ali, čak i ako bismo napravili tih 856 mini hidro-elektrana, na godišnjem nivou proizvodnje energije bi imali svega 2 do 3 odsto. Možemo da kažemo da je to rezultat neverovatnog pritiska određenih interesnih grupa, koje su uspele da preoblikuju neke strateške i zakonske akte ove zemlje. Do sada je u Srbiji napravljeno oko sto takvih centrala“, ističe Ristić.

„Cena takve energije je dva do tri puta veća od klasičnih načina proizvodnje i to je dobar poslovni potez za jako mali i ekskluzivan broj ljudi. To nikako nije nacionalni interes“, naglašava Ratko Ristić za DW. „Na globalnom nivou se došlo do zaključka da je reč o tehnološkoj praistoriji, koja donosi malo energije a ostavlja velike ekološke posledice“, kaže Ristić, „i od toga se odustaje“.

„Obnovljivi izvori energije se mogu nadomestiti na druge načine. Ministar energetike je, recimo, obznanio otvaranje vetro-parka u Kovačici, snage 104 megavata, što menja 200 malih hidro elektrana. Imamo neiskorišćene potencijale geotermalne energije, a trebalo bi napomenuti da Srbija nema nijedan ozbiljan solarni park“, zaključuje profesor Ristić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android