Globalni izvoz oružja cveta: u petogodišnjem periodu 2013-2017 porastao je za deset odsto u odnosu na 2008-2012. To je objavio Institutu za mirovne studije SIPRI iz Stokholma. Porast se objašnjava najviše pojačanom nabavkom oružja u Aziji, Okeaniji i na Bliskom istoku.

Izveštaj se odnosi na krupno oružje poput raketnih sistema, aviona, tenkova, a ne obuhvata puške, pištolje i municiju. Takođe, treba reći da brojke prate samo oružje kojim se trguje između različitih zemalja, a ne recimo kada nemačka vojska nabavlja nemačke tenkove.

Masovni izvoz na Bliski istok

Sjedinjene Države i dalje ubedljivo prednjače sa udelom od 34 odsto. U ovom periodu su povećale izvoz oružja za četvrtinu i izvozile su u 98 država. Ugovore je najvećim delom zaključivala administracija Baraka Obame, čime je došlo do rekordnog američkog izvoza još od kraja devedesetih. „Ti ugovori i ostali koji su potpisani 2017. obezbeđuju da SAD i narednih godina ostanu najveći svetski izvoznik oružja", rekla je Od Floran iz SIPRI.

U petogodišnjem periodu koji je ispitivan ruski izvoz je pao za sedam odsto, ali ta zemlja i dalje zauzima drugo mesto sa udelom od 22 odsto u svetskoj trgovini krupnim oružjem.

Na trećem mestu je Francuska, a onda sledi Nemačka koja je smanjila izvoz za 14 odsto. Najveći kupci nemačkog izvoza su Južna Koreja (14 odsto), Grčka (11) i Izrael (8,7). Prema računici SIPRI, zvanični Berlin je u ovom periodu odobrio dvostruko više izvoza u zemlje Bliskog istoka nego u prethodnom petogodišnjem periodu.

Pri tome je većina bliskoistočnih zemalja u poslednje vreme bila upletena u ratove i oružane sukobe, ukazuje Piter Vezeman in stokholmskog Instituta. Uprkos političkim debatama na Zapadu o tome da li treba izvoziti zemljama koje su u ratu, „SAD i evropske države ostaju glavni izvoznici" u taj region.

Kina više proizvodi sama

Najveći uvoznik oružja ostaje Indija, koja kupuje 12 odsto ukupne količine. SIPRI u analizi to objašnjava decenijskim tenzijama između Indije i Pakistana odnosno Kine, te činjenicom da Indija i dalje nije u stanju da sama proizvodi moderno oružje.

Drugi najveći uvoznik je Saudijska Arabija, koja je utrostručila nabavke, a slede Egipat, Ujedinjeni Emirati i Kina. Pri tome je Kina smanjila uvoz za petinu jer proizvodi sve više domaćeg oružja. Sledstveno je izvoz iz Kine porastao za 38 odsto, a najveću količinu tog oružja kupuju Pakistan, Alžir i Bangladeš.

Evropske države su uvozile 22 odsto manje u posmatranom periodu. Prema analizi stručnjaka, očekuje se novi porast zbog tenzija sa Rusijom. Tako su prošle godine već sklopljeni ugovori za raketne odbrambene sisteme koji će stići narednih godina. Potpisani su i ugovori za borbene avione sa američkim firmama.

nr/dpa/SIPRI

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android