Dobra zarada uoči Božića
20. decembar 2018.
„Ove godine imamo bolji Advent nego sva tri puta do sada!“ To je u utorak (18.12.) izjavio zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. Izašao je iz bolnice nakon teške bolesti i odmah obišao najvažniju turističku manifestaciju hrvatske metropole – zlatnu koku u koju nade polažu ugostitelji, iznajmljivači, a i sam grad koji direktno od njih ubire veliki novac. Naime, prošlogodišnji „Advent u Zagrebu“ generisao je potrošnju veću od pola milijarde kuna (oko 67 miliona evra). Ne čudi zato ulaganje 30 gradskih miliona kuna samo u četvorogodišnje postavljanje, skidanje i skladištenje božićnih dekoracija.
Ako je pitati Zagrepčane, oduševljenje Adventom pomalo jenjava, jer nakon prvog „miliona lampica“, drugi i treći nisu ništa novo, klizalište je uvek klizalište, a i nekad egzotična germ knedla više nije hit u gastronomskoj ponudi. Ali to ne znači da se Zagrepčani ne raduju decembarskom sjaju grada i pozornicama u reprezentativnim parkovima s kojih se razleže zaista raznolika muzika. Dapače, ove godine je adventski blještav i deo maksimirske šume, pa se manifestaciji pridružio i Zoološki vrt.
Iako advent označava pripremu za proslavu Božića, „Advent u Zagrebu“ ispražnjen je od svakog religijskog sadržaja. Kao i proteklih godina, mediji se nesebično trude da „napumpaju“ blještavo potrošačku sliku grada, pa su gotovo svi portali prvih dana manifestacije obilazili još uvek poluprazne ugostiteljske štandove, degustirali ponudu i javljali o cenama. Gde popiti najbolje kraft-pivo, koja je lokacija „dizajnerskih“ hamburgera, gde se može snimiti najbolji selfi… Sve te informacije preplavile su Fejsbuk.
Zamorni pozivi na društvenim mrežama da Hrvati glasaju sami za sebe na izboru za najbolji gradski advent u organizaciji portala European Best Destinations – izostali su. Naime, nakon tri uzastopne pobede, grad mora da apstinira od nominacije.
Neki samo gledaju
„Marko, pa prošle godine smo kupili balon, sok i viršle“, reči su bake koja je uz klizalište na Tomislavcu, sasvim slučajno pored nas, unuku objasnila okrutnu životnu činjenicu da se ne može imati sve što se poželi. I da „zagrebačka bajka“ nije za svakog, pogotovo ne za penzionere. Porodično klizanje za četiri osobe košta 45 do 55 kuna, u zavisnosti od termina, dok veoma popularni svetleći balon košta 30 kuna. Običan hot-dog je dvadesetak kuna, a mala porcija fritula čak do 25 kuna. „Zagreb je prestigao Jadran“, komentarisali su nezadovoljni cene.
Dakako, cene blago variraju od ponuđača do ponuđača i namenjene su turistima; bilo onima koji autobusima sve do Palmotićeve ulice na jedan dan dolaze iz hrvatskih gradova i Slovenije, ili onima koji pristižu iz zapadne Evrope i po pravilu ostaju dva ili više dana.
„Bolje je od Beča“
Među njima je Ana iz Beča, poreklom Hrvatica koja je u Zagreb prvi put dovela i svog dečka Martina. Oboje su, kažu, oduševljeni Adventom za koji misle da je bolji od bečkog, jer su događanja proširena na kompletan centar grada. Posebno im se dopada navika „španciranja“, zbog čega ulice nisu zakrčene automobilima, uprkos brojnim posetiocima. „Veoma nam se svidela scena za fotografisanje u Klovićevim dvorima. Osim toga, mnogo je pristupačnije od Beča u kojem nema punča jeftinijeg od 4,5 evra. Ugođaju jedino nije odgovarao rok-bend na Trgu bana Jelačića“, kaže Ana, dok Marin dodaje: „Izbor je, uglavnom, isti, ali je u Zagrebu sve lepo pomešano. Nema podele sadržaja za odrasle, decu, turiste… Svi su zajedno.“ Pre povratka u Beč na zrinjevačkoj Bolovoj fontani snimaju obavezni selfi.
Da je grad, ne samo uoči Božića, postao turistička kulisa negostoljubiva prema domaćima, reći će brojni podstanari koji su iz centra poterani na periferiju. Naime, mnogi vlasnici stanova su iz njih izbacili dugotrajne podstanare, kako bi svoje stanove pretvorili u apartmane i ponudili ih turistima. Zahvaljujući tome, oni koji nisu želeli da ulože u održavanje nekretnine u centru, danas za tridesetak kvadrata s oštećenim parketima i prašnjavim prabakinim kaučem traže i do 600 evra mesečno. I najčešće ih dobiju.
„Podstanari se više ne isplate“
„Garsonjeru na Britancu iznajmljivala sam podstanarima. Više puta mi se dogodilo da odu, a ne plate sve račune. Ili ostanu dužni stanarinu, ili unerede stan, ili suše veš u stanu koji je suterenski, pa to izazove gljivice po zidovima. A iznajmljivala sam ga za 1.000 kuna. To je skoro ništa. Kad ti podstanari ne plate, ti si kao stanodavac apsolutno nezaštićen – potpisao ti s njima ugovor ili ne. Možeš da im staviš soli na rep“, ispričala nam je novinarka Sandra priču iz ugla stanodavca.
Potom je stan, poput mnogih drugih, stavila na „Airbnb“. Prihod joj se utrostručio. „Turisti manje oštete stan, jer u njemu zapravo ne borave, već ceo dan razgledaju grad. Doduše imaš malo više posla, jer stalno pospremaš i menjaš posteljinu. Prednost je i to da ti je taj stan dostupan, ako ti je potreban. Blokiraš te datume na aplikaciji i stan je tvoj za korišćenje. To, naravno, ne možeš ako imaš podstanare. Takođe, ako gost napravi neku štetu u stanu i ne uspete da se dogovorite, ’Airbnb’ mu automatski sedne na račun i naplati štetu“, objašnjava za DW i dodaje da joj više ne pada na pamet da traži podstanare. „Iznenadili smo se kako smo brzo počeli da dobijamo rezervacije, iako su nam neki prijatelji rekli da je špic kratkoročnog iznajmljivanja već prošao.“
Broj apartmana raste
Prema podacima Gradskog ureda za strateško planiranje i razvoj, Zagreb je u oktobru imao 6.991 postelju u kategoriji „sobe za iznajmljivanje, apartmani, kuće za odmor“. U decembru prošle godine bilo ih je 6.578. Kažimo i to da je Zagreb zadnjeg meseca 2017. zabeležio 111.253 dolazaka turista koji su ostvarili 200.331 noćenja. To je porast od 13 odsto u odnosu na isti mesec 2016. godine. Stranaca je među turistima bilo 67 odsto, a grad i ove godine očekuje obaranje rekorda.
Proverili smo i da li su svi kapaciteti popunjeni. U ovom trenutku, u sistemu „Airbnb“, slobodno je tristotinak apartmana za 2 do 4 osobe. One u širem centru grada, za period od 23. do 26. decembra, možete da bukirate po ceni od oko 700 kuna. Gornju granicu od 1.900 kuna postavio je apartman u apsolutnom centru grada i adventskih događanja.
„Advent u Zagrebu“ najvećim je delom potrošački deža vi u ekspanziji, iako je vidljivo da je ove godine napravljen iskorak prema kulturnim sadržajima. Građani tek diskretno iskazuju negodovanje zbog gužve, ali i podržavaju unosno uprizorenje „božićne bajke“ koja je nekadašnji zimski san metropole pretvorila u blještavu predstavu. Ne čudi stoga što je Zagreb postao uzor drugim gradovima koji pokušavaju da se domognu dela turističkog kolača. Ili manjim mestima koja svojim sve malobrojnijim stanovnicima pokušavaju da stvore privid događanja života.