Evropska centralna banka (ECB) se od jula prošle godine uhvatila u koštac s inflacijom. Šest puta za redom povećavala je referentnu kamatnu stopu, poslednji put u martu ove godine za 0,5 odsto. Danas, 4. maja, bi moglo da dođe do povećanja kamatne stope broj 7.

Ali, koliko daleko će čuvari monetarne unije pod vođstvom šefice ECB Kristin Lagard ovoga puta ići?

-pročitajte još: Čuvari evra u škripcu

Mali (po)rast?

Iako su u poslednje vreme neki članovi Upravnog odbora ECB u više navrata pokušavali javno da forsiraju ideju o novom, znatnijem rastu referentne kamatne stope od 0,5 odsto, većina stručnjaka ipak očekuje manji porast – od 0,25 procenata. Referentna kamatna stopa za refinansiranje banaka verovatno će da poraste na 3,75 odsto. Ta stopa definiše visinu kamatne stope po kojoj banke pozajmljuju od ECB novac na duži rok, odnosno na bar nedelju dana.

Iako je u medijima u fokusu kamatna stopa za refinansiranje banaka, za štediše je mnogo važnija visina kamata na depozite. Ona od marta iznosi 3,0 odsto, a danas bi mogla da porasti na 3,25. To je kamatna stopa po kojoj banke kod EVB do idućeg poslovnog dana mogu kratkoročno da „parkiraju“ višak likvidnih sredstava. I ta kamatna stopa važna je za štediše, jer je ona svojevrsni „benčmark“ za ono što građani dobiju na svoje neoročene depozite kod banke.

Koliko se dobije za neoročenu štednju?

Pre nekoliko nedelja, „ING banka“ je svojim mušterijama ponudila 3,0 odsto na neoročene depozite u roku od šest meseci od otvaranja računa – i tako izvršila znatan pritisak na konkurenciju. U međuvremenu su i drugi ponuđači sledili taj primer. „ING banka“ je, prema navodima frankfurtskog finansijskog konsultanta FMH, trenutno na trećem mestu po tržišnom udelu među bankama za koje važe nemačka proširena pravila o osiguravanju depozita. Naime, uz zakonski propisano pravilo da je do 100.000 evra u svakom slučaju sigurno, nemačke banke se dobrovoljno obavezuju i na garantovanje sigurnosti depozita koji su i veći od 100.000 evra po računu.

A ono svoje treće mesto „ING“ deli s još dva tržišna konkurenta – francuska Konsorsbanka i španska Santander banka, naime, svojim novim mušterijama nude također 3,0 odsto na rok od šest meseci od polaganja novca na račun. Folksvagen banka nudi 3,1 odsto na neoročene depozite, a na vrhu liste je britanska Berklis: 3,11 procenata.

Očekuje se rast kamata

To verovatno nije kraj rasta kamata. Stručnjaci poput Maksa Herbsta iz FMH očekuju da će one i dalje da rastu: „Tržišni akteri vrh očekuju tokom leta, kada bi ECB mogla da kamatnu stopu na depozite poveća na 3,8 odsto.“ To mišljenje dele i ekonomisti Komercbanke Marko Vagner i Bernd Vajdenfeld. Nakon današnjeg (očekivanog) rasta, to bi značilo da bi ECB u idućem periodu u dva navrata mogla da povećava kamatne stope i to svaki put za 0,25 procentnih poena.

Za štediše koje svoj kapital ne ulažu u neoročene depozite, već u deonice, takav kontinuirani restriktivni kurs Evropske centralne banke ne bi bio nužno pozitivan. Ako bi čuvari monetarne unije predvođeni šeficom Lagard nastavili da forsiraju kurs snažnog rasta kamatnih stopa jače nego što se to do sada očekivalo, to bi onda „moglo da poveća pritisak na deonice i druge vrste imovine koje prati i određeni rizik, odnosno da otvori vrata nekoj snažnijoj korekturi na finansijskim tržištima“, naglašava Pjer Vojer, analitičar brokerske kuće „Aktiv trejds“.

Tvrdokorna visoka inflacija u evrozoni

Razlog mogućeg dugoročnijeg restriktivnog kursa ECB je visoka stopa inflacije u evrozoni. U Evropi „niko ne može ozbiljno da tvrdi da je već dobijena bitka protiv inflacije“, objašnjava devizni stručnjak Komerzbanke Ulric Lojhtman. „To se ne može u kontekstu podataka o inflaciji.“ I zaista, potrošačke cene su u evrozoni u aprilu ove godine, prema prvim procenama Evropskog zavoda za statistiku, porasle za 7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Temeljna inflacija u evrozoni, dakle inflacija koja isključuje volatilne cene goriva, energije ili hrane, jeste doduše po prvi put opala od jula prošle godine, i to za 0,1 odsto – ali i dalje iznosi dosta visokih 5,6 procenata. To alarmira mnoge čuvare monetarne unije: „Temeljna inflacija je prilično stabilna i tvrdokorna, mnogo tvrdokornija od sveukupne stope inflacije“, ocenio je recimo vicešef ECB Luj de Gvindo pre nedelju dana na jednoj diskusiji u Grčkoj.

Uticaj na privredu

Veliko pitanje glasi: u kojoj meri dosadašnja povećanja kamatnih stopa od strane ECB uopšte imaju efekta? I šta bi ECB još trebalo ili morala da uradi? U tom kontekstu zanimljivo je baciti pogled na rezultate nedavne ankete koju je ECB sprovela među finansijskim institucijama u Evropi. Bankarski instituti su naime u prva tri meseca tekuće godine znatno pooštrili svoje standarde dodele kredita firmama.

Posledica tih poteza jeste da je potražnja za poslovnim kreditima opala u meri koja nije zabeležena još od vremena velike globalne finansijske krize pre petnaestak godina. Za ekonomiste američke banke Morgan Stanley to je još jedan dokaz da restriktivna monetarna politika „zahvata“ privredu u evrozoni: „Tako u akciji izgleda monetarna politika.“

No, u kojoj meri se još više moraju pooštriti uslovi dodeljivanja kredita u evrozoni da bi se usporile privredne aktivnosti, a time onda i uticalo na osetniji pad temeljne inflacije? To je pitanje na koje ni Evropska centralna banka ne može tako lako da odgovori – jednostavno zbog činjenice da su, istorijski gledano, ovako visoka stopa inflacije, ali i brzina kojom su čuvari monetarne unije do sada dizali kamatne stope – bez presedana.

ag/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.