Zvučalo je kao konačni obračun. „Vi niste visoki predstavnik“, napisao je Milorad Dodik, predsednik Republika Srpska (RS), visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Kristijanu Šmitu u četvrtak (14.9.) u otvorenom pismu.

Za slučaj da Šmit, kako je najavljeno, iz Sarajeva odluči da putuje u Banjaluku, Dodik je čak izrekao konkretnu pretnju nemačkom političaru i upozorio ga da mora računati s „hapšenjem i proterivanjem“. I najavio da se upravo radi na odgovarajućem dekretu.

Otkad je 66-godišnji Šmit, bavarski konzervativac i bivši ministar poljoprivrede u vladi Angele Merkel, preuzeo dužnost, sve se preokrenulo u maloj balkanskoj državi.

Od trojice moćnih i korumpiranih vođa nacionalnih stranaka Bošnjaka, Srba i Hrvata samo je jedan još na vlasti: Dodik. Jer, strogim uredbama, podržanima od strane Berlina i pre svega Vašingtona, Šmit je uspeo da progura nove izbore koji su godinama bili blokirani.

Rezultat: bošnjačka Stranka demokratske akcije na čijem je čelu Bakir Izetbegović, sin legendarnog ratnog predsednika Alije, nije ušao u vladu. Njegov hrvatski kolega Dragan Čović, koji je već tri puta optužen za korupciju i svaki put se jedva uspeo izvući, politički je gurnut u drugi plan i pitom je kao nikada do sada.

Federacija BiH, entitet u kojem žive Bošnjaci i Hrvati, nakon četvorogodišnje blokade opet ima delotvorne institucije.

Preteći gestovi kao specijalitet

Kao što se moglo očekivati, Milorad Dodik se pokazao kao najtvrđi orah. Nakon što je visokom predstavniku zapretio hapšenjem, ovaj je privremeno odgodio svoje putovanje.

Uprkos povlačenju, Šmit je ležerno komentarisao da se ovde radi „o Balkanu“ gde se „ne vaga svaka reč“. Odmah se i Dodik povukao i više nije izricao pretnje.

Umesto toga je još samo policija Republike Srpske saopštila da ne može „garantovati Šmitovu bezbednost“.

Preteći gestovi su Dodikov specijalitet. On već godinama redovno najavljuje referendum na kojem bi bosanski Srbi trebalo da odluče o otcepljenju od BiH. No to se još nije dogodilo.

Dodik zapravo nema baš najbolje karte za konačni obračun. U susednoj Srbiji ovaj neuglađeni političar za svoje ispade u najboljem slučaju dobija verbalnu podršku. Srpski predsednik Aleksandar Vučić se trudi da održava balans između EU i Rusije. To je pozicija koja je nakon ruskog napada na Ukrajinu postala još teža.

Nije tako čvrsto u sedlu kako se čini

Ni ekonomska situacija u Republici Srpskoj nije sjajna: Rusija, na koju se Dodik već godinama oslanja, više nema šta da ponudi. Nemačka je zbog najnovijih svađa blokirala infrastrukturne projekte vredne 105 miliona evra.

Ovaj moćnik ni na unutrašnjem planu više nije tako čvrsto u sedlu kao što bi hteo da se veruje. Zakon protiv „klevete“, kojim je hteo da obuzda medije, naišao je na velike proteste. Ni izbore uvek ne dobija, a ako i pobedi, onda je to tesno.

Otkad je Bosna i Hercegovina prošle godine postala kandidatkinja za članstvo u EU, Dodik sve manje može da stiče bodove na račun bliskosti s Rusijom. Mladi iz njegovog carstva masovno odlaze – u smeru Zapada, ne u smeru Istoka.

Već je Šmitova nominacija bila poraz za Dodika. Taj je Nemac izabran od strane devet država plus EU, koje vode Veće za implementaciju mira sastavljeno od 55 članova. Zato što je Rusija pretila vetom, zapadne sile ovo imenovanje nisu, kao u ranijim slučajevima, stavile na dnevni red Saveta bezbednosti UN. Zato se Rusija povukla iz Veća.

Šmit koristi ovlašćenja

A Šmit se odmah energično prihvatio posla. Za razliku od većine prethodnika, intenzivno je koristio ogromna bonska ovlašćenja.

Dodik je dve godine kao asa u rukavu držao to da ne priznaje Šmitovu nominaciju jer o njoj nije odlučivao Savet bezbednosti. Tek ovog juna  se usudio da odmeri snage i odlučio da se odluke Visokog predstavnika u Republici Srpskoj više neće sprovoditi ni objavljivati.

Šmit se suprotstavio i zapretio funkcionerima koji ignorišu njegove odluke zatvorskom kaznom od pet godina, koja se temelji na jednom zakonu koji je on doneo. Nakon toga je državno tužilaštvo u Sarajevu podiglo optužnicu protiv Dodika, koju je sud potvrdio.

Kada je Dodik u otvorenom pismu opovrgnuo legitimnost Šmitove nominacije, nabrojao je i ranije visoke predstavnike koji su, kako je istakao, na legalan način došli na tu dužnost.

Dodik se posebno sa čežnjom priseća Šmitovog direktnog prethodnika – iako ga je prije toga godinama nepristojno vređao. U pitanju je pristupačni Austrijanac Valentin Incko, diplomata koji je u dvanaest godina na dužnosti jedva izazvao Dodika i druge bosanske političare.

Nasuprot tome, Šmit, političar, koristi ovlašćenja koja nudi položaj Visokog predstavnika.

Ni u Sarajevu ni u Banjaluci se ne smatra verovatnim da će se rat nerava predsednika RS i Visokog predstavnika pretvoriti u rat s pravim oružjem.

Dodik, koji je u mladosti u Jugoslaviji odbio da služi vojsku i od rata 1992-95. pobegao u Beograd, uvek se suzdržavao od konkretnih vojnih pretnji.

U zemlji se još uvek nalazi mirovna misija EU. Čak i ako, kako se pribojavaju neki, Savet bezbednosti zbog ruskog veta ne produži njen mandat, misija će verovatno jednostavno ostati u zemlji – s legitimacijom vlade u Sarajevu.

*Norbert Mapes-Nidik je nemački je novinar i autor više knjiga o Balkanu. Sredinom devedesetih bio je savetnik posebnog izaslanika UN za Jugoslaviju. Piše za brojne njemačke i austrijske listove. Krajem prošle godine objavljena je njegova knjiga „Rat u Evropi: Raspad Jugoslavije i preopterećeni kontinent“.