Dodiri mogu na nas da deluju umirujuće, ako smo uzbuđeni ili očajni. Jer, oni utiču na naše disanje, na telesnu temperaturu, funkcije jetre, a regulišu i hormon stresa kortizol. On je indikator jačine stresa.

Julijan Pakhajzer s Instituta za kognitivnu neurologiju pri Rurskom univerzitetu u Bohumu istraživao je pozitivne efekte dodira. Sa svojim timom u kojem su bili naučnici iz Nemačke i Holandije analizirao je oko 130 međunarodnih studija.

„Kod ljudi koji su imali bolove ili patili od strahova ili depresija, dodiri su bili izuzetno korisni“, kaže Pakhajzer. „Kod oboljenja srca i krvotoka, recimo kod visokog pritiska ili ubrzanog rada srca, nismo utvrdili tako jake efekte. Istina, dodiri su pomagali i tu da se bolovi ili druge poteškoće ublaže, ali efekat je bio mnogo slabiji i kraće je trajao.“

Naučnici su analizirali i pitanje uticaja s obzirom na to od koga dodiri potiču i došli su do neverovatnog rezultata. „Otkrili smo da su recimo dodiri robota ili određenih objekata kao terapijskih pokrivača, jastuka ili plišanih životinja imali veoma jake, pozitivne efekte na zdravlje“, kaže Packheiser.

Mozak svrstava dodire

Kod dodira se aktiviraju specifični nervni putevi u našoj koži, takozvane C-taktilne niti. Oni javljaju mozgu treba li neki dodir svrstati kao ugodan ili neugodan i imaju direktnu vezu s „centrom za nagrađivanje“ u mozgu. Kod laganog, ugodnog milovanja izlučuje se hormon sreće dopamin koji pozitivno utiče na psihu.

Nedostatak fizičkog kontakta može negativno da utiče na naše zdravlje. To je pokazao i nedostatak kontakta i dodira u vreme korone. Mnogi ljudi morali su da žive povučeno, bili su izolovani, gotovo da nisu imali kontakata s prijateljima i poznanicima. Ako nedostaje fizička blizina, kod čoveka se razvija snažna potreba za dodirima i ljudskom blizinom.

To pogađa i brojne starije ljude koji možda žive izolovano u staračkim domovima ili zbog zdravstvenih problema leže u bolnicama. Njima često nedostaju dodiri.

Fizičke i psihičke posledice

Dodiri podstiču bolju cirkulaciju krvi, jačaju imuni sistem i ublažavaju bolove. Terapijski dodiri kao masaže ili fizioterapija mogu da ubrzaju zarastanje rana i da ublaže hronične poteškoće.

Na psihičkom nivou dodiri znatno doprinose stabilizaciji raspoloženja i jačaju samopouzdanje. Ljudi koji žive u okruženju ispunjenom nežnim dodirima pokazuju manje sklonosti strahovima i depresijama, i generalno su zadovoljniji.

Ako se ne dodirujemo dovoljno često i intenzivno, raste nivo kortizola u našem organizmu, a time i rizik od srčanog i moždanog udara.

Što češće, to efektivnije

Naučnici su analizirali i to koliko česti bi trebalo da budu dodiri i koliko bi trebalo da traju da bi se postigao što pozitivniji učinak. „Nekoliko kraćih dodira koji se događaju češće izgleda da poboljšavaju pozitivan uticaj na zdravlje“, kaže Pakhajzer.

Ako nekoga pitate da li je bolje bilo jednom otići na dužu masažu ili tri do četiri puta se zagrliti, odgovor iz naučne studije je jasan: „Grljenja više pomažu, čak i ako traju kraće“, kaže Pakhajzer. Uslov je da i jedna i druga osoba žele zagrljaj ili dodir i da se pri tom razvija pozitivan osećaj.

Prvi fizički kontakt

Za novorođenčad su dodiri izuzetno važni. To su u pravilu dodiri s majkom. Čulo dodira je prvo koje se razvija kod nas ljudi. Još pre nego otvori oči, beba oseća fizičku toplinu i dodire koji joj pružaju osećaj zbrinutosti i sigurnosti.

Bebe koje se redovno drže i miluju bolje se razvijaju fizički i psihički nego deca koja imaju malo fizičkog kontakta.

Kontakt s majkom preko kože podstiče izlučivanje hormona oksitocina. On kod rođenja utiče na to da trudnica dobije trudove i da se uspostavi bliska veza između majke i deteta.

Ali i kod odraslih oksitocin igra važnu ulogu, jer je povezan s međuljudskim odnosima, on na naše telo deluje umirujuće i opuštajuće. Dokle god živimo taj hormon za nas ljude ostaje važan, jer on podstiče potrebu za bliskošću i dodirima.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku