U sredu su iz Vašingtona i Berlina počele da stižu informacije o senzacionalnom pomaku situacije oko gasovoda Severni tok 2 - oko kojeg se Nemačka i SAD spore još od ere predsednika Baraka Obame.

Tokom vladavine predsednika Donalda Trampa sukob je eskalirao otvorenim pretnjama Vašingtona i pritiskom Bele kuće, ali  dolaskom Džozefa Bajdena na vlast moglo se naslutiti da će se težiti rešenju.

I ono je u sredu kasno po evropskom vremenu i objavljeno. Najvažniji deo dogovora se odnosi na to kako će u svemu ovome proći Ukrajina, koja u Severnom toku 2 vidi ugrožavanje svojih ekonomskih ali i političkih interesa.

U Kijevu, ali i u Vašingtonu i Varšavi strahuju da bi bez zavisnosti od ukrajinskog dela gasovoda Moskva mogla da poveća politički pritisak. Jer, ima dovoljno sukoba Rusije s Ukrajinom ali i ostalim zapadnim susedima.

„Puna podrška Ukrajini"

Zato su Berlin i Vašington ovim dogovorom Ukrajini dali „punu podršku" tako da bi Kijev bi i dalje ubirao naknadu za tranzit.

U slučaju da Moskva energetsko pitanje upotrebi kao pritisak u eventualnim budućim sukobima, Nemačka će delovati „na nacionalnoj ali i na nivou Evropske unije" što bi moglo da rezultira i novim sankcijama protiv Moskve.

Dugoročno bi ove sankcije mogle da vode okretanju novim energetskim tržištima.

Nemačka bi prema dogovoru takođe trebalo da iskoristi svoj uticaj kako bi se produžio sporazum o tranzitu gasa između Rusije i Ukrajine koji ističe 2024.

Nemačka se isto tako obvezala da će tehnički i finansijski podržati napore da se Ukrajina što pre priključi na evropsku mrežu snabdevanja električnom energijom - što bi je učinilo manje zavisnom od ruskih energenata.

Zauzvrat - SAD u potpunosti odustaje od namere da Nemačkoj zbog Severnog toka 2 uvede sankcije.

Reakcije iz Nemačke

Reakcije od strane nemačke vlade su pozitivne. „Danas je dobar dan za transatlantske odnose, dobar dan za nemačko-američko prijateljstvo", rekao je koordinator za transatlantske odnose nemačke vlade Peter Bejer (CDU) u Vašingtonu.

Nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas (SPD) je na Tviteru poručio da su transatlantski partneri „čvrsto na strani Ukrajine".

Moskva: "komercijalno a ne poiltičko pitanje"

Zadovoljni glasovi se čuju i iz Moskve pogotovo što se tiče tehničkih sadržaja.

„Ovaj dogovor nam omogućava da u miru dovršimo izgradnju gasovoda", rekao je Vladimir Džabarov iz gornjeg doma ruskog parlamenta.

Međutim kada se govori o produženju ugovora o tranzitu ruskog gasa kroz Ukrajinu, Moskva je izrazila nadu da će se Ukrajina pokazati kao „konstruktivni partner". Za Moskvu je pitanje produženja ugovora s Ukrajinom „komercijalno a ne političko pitanje".

Zamerki ima ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov kojem se ne sviđa „generalno negatiav" stav prema Rusiji.

„Mi nikada nismo koristili energiju kao sredstvo političkog pritiska", rekao je Antonov.

Poljska i Ukrajina nezadovoljne

Varšava i Kijev reaguju drugačije. Dogovor oko nemačko-ruskog projekta je stvorio političku, vojnu i energetsku pretnju po Ukrajinu i srednju Evropu", stoji u zajedničkom saopštenju ministarstava spoljnih poslova Poljske i Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je rekao kako se dogovor ne može postići bez učešća strane koja bi mogla da bude zakinuta. On će krajem avgusta boraviti u Vašingtonu.

Inicijativa tri mora dobija snažnu podršku

Za Hrvatsku, kao jednu od zemalja inicijatora Inicijative tri mora, mogao bi da bude zanimljiv deo sporazuma SAD i Nemačke gde se najavljuje „snažna podrška" ovoj političko-ekonomskoj inicijativi.

Nemačka će se, kako stoji u dogovoru, finansijski angažovati i u naporima Inicijative tri mora u područjima regionalne energetske sigurnosti i obnovljivih energija.

Nemačka će se založiti i za to da se iz budžeta EU za period od 2021. do 2027 izdvoji 1,77 milijardi dolara za projekte od zajedničkog energetskog interesa. I Vašington je najavio punu podršku Inicijativi tri mora.

nk,ard.dpa

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu