Ako je neko pomislio da je Srbija pre dve godine, suočena s masovnim protestima, zaista odustala od iskopavanja litijuma – ili je naivan, ili pogrešno percepira način vladavine Aleksandra Vučića. Verbalna gimnastika koja se tom prilikom upotrebljava ne predstavlja veliko iznenađenje.

Naprednjačka vlast koristi čitav arsenal opravdanja zašto je taj projekat neizbežan, od toga da je kompaniju Rio Tinto dovela bivša vlast i da će Srbija platiti milijarde dolara penala ako na to ne pristane, pa do bajkovitih brojki o milijardama dolara profita, u vreme kada sam Rio Tinto govori o daleko skromnijem doprinosu srpskom budžetu.

Govori se i o nekim zapadnim službama koje žele da spreče taj projekat, jer su ljubomorne na napredak Srbije, ali je ostalo nejasno zašto zemlje koje su zainteresovane za srpski litijum žele upravo da miniraju iskopavanje litijuma.

Povratak na početak

Nakon što je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar, Vlada Srbije u vreme paklenih temperatura i godišnjih odmora vraća na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na Zapadu Srbije. U isto vreme na režimskim medijima kreće nezapamćena promocija projekta litijum, u koju je uključen veliki broj državnih činovnika.

Iskopavanje litijuma se tako predstavlja kao istorijska šansa, vraćanje Srbije u centar svetskih zbivanja, ali se istovremeno ponovo minimiziraju ekološke posledice ili se one ponovo uvijaju u oblande mutnih obećanja da se ništa neće raditi ukoliko se proceni da to ugrožava životnu sredinu. A izradu studije o uticaju na životnu sredinu radi Rio Tinto, jer, kako objašnjava ministarka rudarstva i energetike Dubravka Handanović Đedović, „ne može država da novcem građana finansira studije za privatne kompanije“.

Šolc: „Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je“

Paralelno s tim letnjim oživljavanjem projekta litijum, do građana dopiru saznanja da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme od masovnih protesta upotrebio da van svake javne diskusije iza scene dogovara kopanje litijuma. Kao potvrda toga je upravo i ova poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara EU Maroša Šefčoviča, koji su sa Vučićem prisustvovali potpisivanju Memoranduma o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.

Predsednik Srbije smatra da će zbog litijuma Srbija doživeti kvantni skok u ekonomiji, ali i da će najbolji stručnjaci EU biti garancija da će taj projekat biti bezbedan po životnu sredinu. „Uveren sam da tu šansu nećemo propustiti“, rekao je Vučić, iako je naglasio da za ovo neće imati podršku javnosti, ali se nada da će se to promeniti.

Nemački kancelar Olaf Šolc ističe da je „naša želja više prosperiteta, mobilnosti i bez posledica na životnu sredinu. Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je, to je prva poruka za ovu tranziciju mobilnosti i ubeđen sam da je to jako važno za buduću mobilnost. u tome Srbija igra ključnu ulogu kao naš partner. Mi smatramo našom obavezom da unapredimo projekat i uspemo u tome“, istakao je gost iz Nemačke.

Maroš Šefčovič kaže da „danas Srbija postaje zemlja koja pravi korake napred da zauzme centralnu ulogu u ekonomiji. Zauzeće centralno mesto u lancu strateških vrednosti. Ubeđen sam da će Srbija napredovati, da će se ojačati srpska privreda sa visoko-kvalitetnim radnim mestima, drugi cilj je da se poštuju ekološki standardi i da se odgovori na zabrinutost stanovništva u transparentnost“, rekao je potpredsednik Evropske komisije.

„Lobistički interes vlasti“

Stavljanje tačke na ovaj projekat bila je samo varka, kaže za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, koji ističe da je „Vučić majstor za sukcesivno nametanje svoje volje – to smo videli i na primeru Kosova. Najpre nešto započne, pa popusti kada naiđe na otpor, a onda nastavi to da radi dok se otpor ne obesmisli.“

„Ovde se pre svega radi o lobističkom interesu vrha vlasti“, dodaje Anđelković, „a svi dobro znamo kakvu korist u svetu ovakvi projekti donose vlastodršcima koji rade sa velikim multinacionalnim kompanijama“.

Kada je reč o takozvanim ekološkim garancijama EU za bezbedno iskopavanje litijuma u Srbiji, Dragomir Anđelković podseća da „na teritoriji EU takođe postoje velike zalihe litijuma, i da bi one prve trebalo da započnu njegovu eksploataciju. Kada vidimo kako se to radi u Nemačkoj i drugim zemljama EU, onda i mi možemo da se u to uključimo. Apstraktne garancije ništa ne znače“, kaže sagovornik DW.

Ozbiljne pretnje silom

Nesumnjivo je takođe da se vlast ovoga puta daleko ozbiljnije priprema za eventualni otpor i narodne proteste. Visoki zvaničnici vlasti sada već otvoreno prete aktivistima i opoziciji da se slučaj litijum neće rešavati na ulici i da će biti sprečen svaki pokušaj blokiranja puteva i pruga u Srbiji. To verovatno znači da eventualni protesti neće moći da podsećaju na one pre dve godine, kada je vlast prilično pasivno reagovala na blokade širom Srbije.

Litijumski „reket“

Agresivan nastup vlasti pokazuje da Vučić već ima neke čvrste obaveze prema inostranim kompanijama, smatra Dragomir Anđelković: „Mislim da je spreman da zbog tih dilova ide na masovnu primenu represije. Građani s druge strane moraju da shvate da, ako to prođe, onda će proći bilo šta, i da Vučić može da se proglasi za doživotnog predsednika. Vlast sada koristi litijum kao novi način plaćanja reketa EU. Do sada je plaćala reket Kosovom, sada je na redu litijum, kako bi se autoritarizam u Srbiji podigao na viši nivo“, ocenjuje Anđelković.

Pojedini aktivisti i opozicionari pisali su nemačkom kancelaru Šolcu i upozorili ga da ovakvo nametanje kopanja litijuma ugrožava demokratiju u Srbiji. Anđelković smatra da je to „dobar pristup. Postoje mnogi u EU koji imaju razlog da okreću glavu, ali EU nisu samo vlastodršci. To je dubinski sistem sa jakim nevladinim sektorom, slobodnim medijima i opozicijom. Srpska opozicija mora široko da deluje unutar EU i upozorava da Srbija tone u novi stadijum autoritarizma što ugrožava i Evropu u celini“, zaključuje Anđelković za DW.