Dvestotinak novinara koji su cele subote dežurali pred bivšim Titovim letnjikovcem poviše Ohrida i od muke intervjuisali jedni druge, konačno su u 22:57 dočekali najpre srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

„Nekakav dogovor smo postigli i ja sam zadovoljan zbog toga, svakako ovo neće biti sve“, rekao je Vučić u odavno postavljene mikrofone pred Ohridskim jezerom.

Kako je rekao, plan primene sporazuma postaće deo pregovaračkog okvira za pristupanje EU. „Pa na nama je, hoćemo ili nećemo, od toga će zavisiti napredak ka EU“, dodao je Vučić.

Vučić je dodao da je među obavezama Prištine kao „hitno“ upisano osnivanje Zajednice srpskih opština „i to u skladu sa prethodno postignutim sporazumima“. Od konkretnih tačaka još je pomenuo pitanja nestalih i donatorsku konferenciju, ali bez detalja.

Vučić je rekao da se u planu ne pominje članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

„Nisam ni danas potpisao ništa. Obojica smo na različite načine stavili do znanja šta su i njegove, šta su i naše crvene linije“, rekao je Vučić, opisavši atmosferu u razgovorima sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem kao „pristojnu“.

„Nije bio nikakav Dan D, ali mislim da je bio OK dan“, rekao je Vučić.

Kako za DW kaže politikolog Stefan Surlić sa beogradskog Fakulteta političkih nauka, deluje da je međunarodni pritisak na Prištinu bio presudan. „Velika je diplomatska pobeda za Beograd što se uspelo u istrajavanju da ZSO bude prva tema.“

„Ne treba zaboraviti sve ostalo što je deo sporazuma, jer su pred Srbijom ozbiljni zadaci. Ali, posle Ohrida je lopta najpre u dvorištu Prištine. Da li se nastavlja sa primenom sporazuma – koji je prihvaćen, a nepotpisan – zavisi od Prištine“, dodaje Surlić.

Borelj: Imali smo veće ambicije

Delovalo je da i visoki predstavnik EU Žozep Borelj, koji se obratio posle Vučića i nije dozvolio pitanja novinara, takođe misli da je dan bio dobar. „Bio je dug dan“, rekao je Borelj najpre.

„U okviru aneksa, strane su se potpuno opredelile da sprovedu sve članove sporazuma“, rekao je on, potvrđujući potom manje-više sve što je Vučić već naveo.

„Moram priznati da smo prvobitno predložili ambiciozniji predlog aneksa, ali nažalost strane nisu uspele da se dogovore o tom detaljnom predlogu“, rekao je Borelj, ne iznoseći kakvi su detalji u pitanju.

„To se desilo jer jedna strana, Kosovo, nije bila dovoljno fleksibilna, ali sa druge strane jer je Srbija unapred izjavila da neće potpisati iako su spremni za provođenje.“

Pa ipak, to je za visokog diplomatu iz Brisela dovoljno: „Aneks i sporazum smatraju se usvojenim“, rekao je. „Ono što su strane prihvatile, dakle sporazum i sprovođenje kroz aneks, postaće integralni deo njihovog puta prema Evropskoj uniji.“

Tako će, kako je precizirao, obaveze Srbije biti ukotvljene u pregovaračkom poglavlju 35 koji je svojevrsna tačka razno. „Neispunjavanje obaveza vuče posledice“, upozorio je Borelj. „Da bismo otvorili evropsku perspektivu, Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose. To se ne može izbeći.“

Premijer Kurti je novinarima rekao da će aneks uskoro biti objavljen i da se nada da će svi shvatiti šta u njemu piše.

On je ponovio da „druga strana“ nije bila spremna da potpiše dokument. „Sada je na EU da pronađe mehanizam da ovaj sporazum bude pravno i međunarodno obavezujući“, dodao je Kurti.

Samo prva faza?

Maratonski susret održan je po oprobanom receptu – prvo su emisari Evropske unije pričali sa Vučićem, onda sa Kurtijem, a onda su za sto seli svi đuture i to je potrajalo.

Uoči sastanka se od Borelja i američkog izaslanika Gabrijela Eskobara – koji kaže da je u Ohridu bio „posmatrač“ – čula istovetna formulacija. Da, naime, treba dogovoriti „finalizaciju implementacionog aneksa sporazuma o normalizaciji“.

U prevodu, posrednici koji su poslednjih sedmica priveli Vučića i Kurtija za sto, računaju da je krajem februara u Briselu utanačen sporazum, a u Ohridu je razrađivan plan njegove primene.

No i Vučić i Kurti su u Ohrid došli ponavljajući svoje „crvene linije“ koje se delom kose sa tekstom francusko-nemačkog papira na koji su u Briselu navodno pristali.

Taj predlog broji 11 tačaka i u njemu se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i da će dve strane međusobno priznati dokumenta, diplome, pasoše… Pominje se i sprovođenje prethodnih sporazuma, čime se cilja na Zajednicu srpskih opština.

Vučić je u više televizijskih istupa ponavljao da nema govora o članstvu Kosova u UN ili priznanju nezavisnosti, dok je Kurti i u Ohridu ponavljao koliko mu je sporno formiranje Zajednice srpskih opština, potpisano pre deset godina.

Na pitanje kako to da je aneks o primeni sporazuma tako mršav, to jest da broji svega par tačaka, politikolog Stefan Surlić iznosi pretpostavku da će se stavke dopunjavati.

„U kasnijoj fazi će doći pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, prekid lobiranja protiv priznavanja Kosova i prećutna saglasnost da Kosovo i Srbija idu nezavisnim procesima ka EU“, kaže on za DW.

Važi i bez potpisa

Vučić i Kurti su pod pritiskom kod kuće. U petak (17. mart) je u Beogradu održan masovni protest koji su organizovale parlamentarne stranke desnice, protiveći se onome što zovu „izdajom“ i posrednim priznanjem kosovske nezavisnosti.

U Ohridu ništa nije potpisano, a javnosti je opet ostavljeno da nagađa da li je nešto trebalo potpisati ili ne. Kao i nakon sastanka u Briselu, Kurti je tražio da se nešto potpiše, a Vučić nije planirao ništa da potpiše.

„Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma“, rekao je američki izaslanik Eskobar o tome pred sastanak.

U regionalne medije je, po običaju, uoči susreta procurio novi non-pejper u kojem se skicira pravac dogovora, ali takođe i „preti“ Beogradu i Prištini prekidom evropskog puta i nekom vrstom izolacije.

No posle susreta u Ohridu čini se da usmeni dil važi i bez potpisa jer ulazi u pregovaračka poglavlja za članstvo u EU.

„Vučić je u izjavi naglasio da tu nije imao mogućnost da bira nego je to samo primio k znanju“, tumači Surlić. „Ali je ovim potvrdio da imamo prvu fazu primene sporazuma iz Brisela. Dakle, sprovodi se nepotpisani dokument koji očito ima pravne i političke posledice.“

Borelj bi sada trebalo da raportira šefovima država i vlada zemalja EU koji se u četvrtak (23. mart) okupljaju na samitu u Briselu. Ima, dakle, još par dana za analize i interpretacije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.