Procenjuje se da više od dva miliona državljana Bosne i Hercegovine trenutno živi van svoje zemlje, čak 60 odsto njih su u onim naprednijim državama Evropske unije. Premda se veze i saradnja sa BiH održavaju, sve bi, smatraju predstavnici dijaspore, trebali biti mnogo bolje.

- pročitajte još: Dijaspora - potencijal za razvoj

„Neverovatno je da o dijaspori vode brigu čak četiri institucije u Bosni i Hercegovini: Predsedništvo BiH, Ministarstvo civilnih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice. Naravno, kada se pojavi neki problem koji bi trebalo rešavati, ’vruć krompir’ se prebacuje iz ruke u ruku i uvek je neko drugi nadležan ili čak dobijemo odgovor ’oni tamo’ to koče“, priča za DW Namik Alimajstorović, stanovnik Birmingema i prvi predsednik Svetskog saveza dijaspore BiH (SSDBiH).

Činjenica da u dijaspori živi više od dva miliona ljudi poreklom iz BiH, smatra Alimajstorović, „svakoj normalnoj državi bi bio signal da po hitnom postupku formira Ministarstvo za dijasporu i donese Zakon o dijaspori. Na žalost, zahtevi Kongresa dijaspore, razni signali, mnogobrojni apeli, molbe, inicijative organizacija i pojedinaca iz dijaspore nisu naišli na plodno tlo.“

SSDBiH već godinama traži od institucija Bosne i Hercegovine legislativu koja bi definisala status dijaspore, olakšala brojne administrativne procedure, i u svakom slučaju pomogla u boljim i efikasnijim odnosima BiH i iseljeništva. Tako se uporno insistira na: Zakonu o dijaspori, formiranju Ministarstva za dijasporu, promeni Izbornog zakona i uvođenju elektronskog glasanja i registracije birača u sklopu toga, sprovođenju odluke Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura (slučaj Sejdić-Finci), finansiranju dopunskih škola i izradi knjiga za dopunsko obrazovanje od 5. do 8. razreda, jednostavnijoj nostrifikaciji diploma stečenih u inostranstvu za mlade stručnjake koji se vraćaju u BiH, definitvnoj zakonskoj regulativi po pitanju dvojnog državljanstva, zastupljenosti dijaspore u državnom Parlamentu…

Ništa osim obećanja

„Kako stvari sada stoje, teško je u predizbornoj godini, osim obećanja, očekivati neke konkretne pomake u vezi s tim. Umesto toga, pre osam meseci Savet ministara BiH usvojio je Politiku o saradnji sa iseljeništvom“ (Službeni glasnik BiH, broj 38/17), navodi Alimajstorović.

- pročitajte još: Dijaspora ima ideju: Turizam!

Svetski savez dijaspore BiH osnovan je 2002. godine u Sarajevu, s ciljem da „okupi bh-snage u dijaspori koji BiH prihvataju kao svoju domovinu i žele da joj pomognu, bez obzira na nacionalnu pripadnost“. Od samog osnivanja, tvrdi Alimajstorović, Savez je na razne načine pokušavao da uspostavi „normalan“ odnos s institucijama BiH, a „koji bi se zasnivao na međusobnom uvažavanju i na nekom vidu partnerstva“. S tim ciljem, kaže, Savez je državnim organima BiH redovno, na razne načine, ukazivao na probleme dijaspore, ali i različite planove saradnje i pomoći – na žalost, bez konkretnih rezultata.

Neke institucije BiH ipak su prepoznale važnost dijaspore. Tako u Agenciji za unapređenje stranih investicija BiH (Foreign Investment Promotion Agency – FIPA) kažu da je „zajednički cilj FIPA i dijaspore poboljšanje ekonomske situacije u zemlji kroz pokretanje novih investicija i otvaranje novih radnih mesta, a time i poboljšanje životnog standarda građana BiH.“

Dobrodošla ulaganja dijaspore

„Svako novo ulaganje je dobrodošlo. Mi u BiH imamo nekoliko uspešnih investicija koje je realizovala dijaspora, međutim taj broj je nedovoljan za značajniji ekonomski rast zemlje“, kaže za DW Jasmina Dževlan, portparolka Agencije.

„Vrlo često ističemo značaj dijaspore, s obzirom na broj tih ljudi u inostranstvu, na znanje i veštine koje su tamo stekli, poslovne kontakte koje su ostvarili kroz njihovo delovanje i rad, kontakte s institucijama zemalja u kojima deluju, kao i kapital i poslovne rezultate po kojima je veliki broj postao prepoznatljiv u inostranoj poslovnoj zajednici“, kaže Dževlanova ističući odličnu saradnju sa Savezom, s kojim FIPA već tradicionalno, jednom godišnje, organizuje poslovni forum „s ciljem upoznavanja predstavnika dijaspore sa raspoloživim investicionim projektima u koje bi dijaspora mogla da investira, kao i njihovi poslovni partneri.“

- pročitajte još: Kosmopolitski nacionalizam dijaspore

Međutim, tvrdi Alimajstorović, i tu postoje problemi. „Nedavno sam pročitao tekst: Forbs je uputio novogodišnju čestitku političarima i njihovim glasačima: BiH – najgora zemlja za biznis u Evropi. Prema Forbsovoj listi, od 153 zemlje pogodne za biznis, BiH se nalazi na skromnom 97. mestu!“

Loš imidž – ubica investicija

„Na taj način, naša zemlja je na poslednjem mjestu u Evropi. Kako lobirati za takvu državu? Kako ubediti nekog biznismena da investira u našu zemlju? Kakav mađioničar bi trebalo neko u dijaspori da bude pa da nagovori nekog biznismena da veruje njemu na reč, a ne Forbsu, i da investira u BiH“, pita se Alimajstorović.

On podseća da imidž zemlje kreiraju političari. „Od rata naovamo sve političke opcije u BiH imale su svojih ’pet minuta’ i šansu da naprave bolju zemlju. U tome nisu uspele. Kada neko napravi BiH kao zemlju koja je interesantna investitorima, tada će u nju početi da se vraća mlad i obrazovan kadar“, naglašava Alimajstorović, komentarišući i činjenicu da BiH iz dana u dan napušta sve više mladih, obrazovanih ljudi.

Olakšanje poslovanja i jednostavnije administrativne procedure, veruju i u FIPA, svakako bi privukli više stranih ulaganja u BiH. „Određeni broj predstavnika dijaspore koji su investirali u BiH u više navrata su ukazivali na to da je glavna prepreka za značajnije prisustvo dijaspore privrednim krugovima BiH – komplikovanost poslovnog ambijenta. Oni (predstavnici dijaspore) dolaze iz pravno i politički uređenih sistema, iz sistema u kojima je delatnost lako pokrenuti, za razliku od poslovnog ambijenta u BiH“, kaže Jasmina Dževlan i zaključuje: „Dijasporu je zato potrebno motivisati na ulaganja tako što bi im se olakšalo poslovanje u našoj zemlji i pružili o poticaji da više investiraju“.

Pomoć čuva socijalni mir

Važnost dijaspore prepoznali su i u USAID u Bosni i Hercegovini, koji je nedavno 13 kompanija iz dijaspore podržao sa 391.000 konvertibilnih maraka u okviru projekta „Jačanje uloge dijaspore u ekonomskom razvoju BiH“. Očekivana ukupna investicija iz predloženih i podržanih projekata, kako je za medije izjavio Endrju Begel, direktor Odeljenja za ekonomski razvoj USAID u BiH, trebalo bi da bude oko 1,4 miliona maraka. „Na tome nećemo stati, očekujemo širenje mreže investitora iz dijaspore kroz te aktivnosti“, naglasio je Begel.

- pročitajte još: Srpska dijaspora – fantomsko biračko telo?

Prema podacima Centralne banke BiH (CBBH), samo u prvih devet meseci 2017. godine „doznake iz inostranstva, od dijaspore, iznosile su 1,94 milijarde konvertibilnih marka i bile su veće za osam odsto od doznaka uplaćenih u istom periodu 2016.“

„Dok roditelji i rodbina dijaspore budu živi i zdravi u domovini, veza i pomoć njima biće velika. Kažu da ta pomoć koju dijaspora šalje rodbini i prijateljima čuva socijalni mir u BiH“, kaže Namik Alimajstorović i zaključuje: „Nažalost, tako i dijaspora indirektno učestvuje u održavanju političkog establišmenta na vlasti, iako taj establišment za dijasporu ne radi ništa.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android