Najmanje 5.000 ljudi tražilo je na protestima slobodu za generala Armije BiH Jovana Divjaka, čoveka koji je u Dobrovoljačkoj ulici maja 1992. godine povicima "ne pucaj" pozivao na obustavu vatre koja je pretila da proguta celu kolonu vozila bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA).

I taj čin je jedan od dokaza da je ličnost Jovana Divjaka neokaljana. Zato je, ističe politički komentator Gojko Berić, logično što su mu Sarajlije svih nacionalnosti izrazile podršku u tako velikom broju. "To je dokaz da Sarajevo nije izgubilo dušu" kaže Berić, izražavajući pri tome i zabrinutost za sudbinu generala. "Plašim se da naš Jovo ne plati ceh za sva samoponiženja koja je sebi priredilo srbijansko Tužiteljstvo za ratne zločine u slučajevima Ilije Jurišića, Ejupa Ganića i Tihomira Purde. Bojim se da će oni sada svim sredstvima nastojati da se dočepaju Divjaka, kako bi konačno dobili jedan slučaj", kaže Berić.

"Zašto Divjak, a ne Ratko Mladić?"

Na protestima su osuđeni i pokušaji Srbije da "sudskim procesima revidira istoriju". Građani su nosili i transparente sa natpisima "Zašto Divjak, a ne Ratko Mladić" i "Čika Jovo, u Srbiji ništa novo".

Srpsku upornost u progonu bh. građana za Dojče vele komentariše i književnik Marko Vešović: "Oni rade šta hoće, jer misle da mogu. Mislili su da mogu nekažnjeno i ubijati, a sve to čine zato što im Evropska unija podilazi. I sve što rade može stati u dva Njegoševa stiha: 'Od poraza bjehu izluđeli, đetinjahu isto kao bebe'", kaže Vešović.

Hapšenje Divjaka predstavlja direktno mešanje Srbije u unutrašnja pitanja BiH, što dodatno produbljuje bh. krizu, zaoštrava međunacionalne odnose i ugrožava pozitivne regionalne procese, smatra kolumnista internet magazina BL!N Đorđe Krajišnik. Krajišnik za Dojče vele kaže da "protesti u Sarajevu potvrđuju da u Bosni i Hercegovini još nije ubijena građanska svijest o onome što je pravedno, a šta nepravedno, te da su bh. građani ipak sposobni javno izraziti svoje nezadovoljstvo".

Autor: Samir Huseinović

Odg. urednica: I. Ivanović