Onaj ko sedne za sto preko puta Tomasa Bodea uglavnom se nalazi u problemima. Bode radi u savetovalištu za dužnike humanitarne organizacije „Dobrobit radnika“ (AWO) u Hanoveru i na njegovom stolu je gomila dokumenata s podacima onih koji su mnogo toga izgubili tokom pandemije.

„Potrajalo je neko vreme, ali sada su posledice pandemije zaista vidljive. Od proleća prošle godine broj onih koji traže pomoć drastično se povećao“, kaže Bode. To je iskustvo koje dele mnoge njegove kolege iz savetovalištva širom Nemačke. Ona obično funkcionišu u okviru nekog udruženja ili organizacije, kao što su Karitas, Dijakoni ili AWO.

-pročitajte još: Vreme pandemije: čega se Nemci najviše boje?

Prava navala tek predstoji

Broj ljudi koji dolaze u savetovališta za dužnike povećao se za 35 odsto. Uglavnom se radi o ljudima koji zbog pandemije rade skraćeno radno vreme ili su izgubili posao, što je slučaj s mnogima koji su radili u uslužnim delatnostima poput ugostiteljstva ili hotelijerstva.

„Mnogi su tokom pandemije bili prisiljeni da se oslone na neki oblik državne finansijske pomoći, a to je nešto s čim se nikada u životu nisu suočili. Mnogi nam dolaze u trenutku kad su se već zadužili do guše“, kaže Sven Kvitkat, predstavnik socijalnog udruženja „Dijakoni“. On u stvari očekuje da će prava navala na savetovališta za dužnike tek početi. Ekonomski analitičari iz kompanije Krifbirgel za 2022. predviđaju porast broja privatnih stečajeva na 120.000, što je u stvari prvi rast u poslednjih deset godina.

Stručnjaci međutim veruju da mnogi dolaze tako kasno jer su čekali zakonske promene koje su na snagu nastupile prošle godine. One privatnim licima omogućavaju brže oslobađanje od dugova. Reforma zakona o privatnim stečajevima, koji je na snagu stupio krajem devedesetih i koji je po prvi put privatnim licima omogućio izlazak iz dugova, u kombinaciji s posledicama pandemije je, prema mišljenju stručnjaka, prouzrokovao ovakav rast broja privatnih bankrota.

„To može da se desi svakome od nas“

Osim nezaposlenosti, glavni uzrok privatnog zaduženja su zavisnost ili neki duboki lomovim u privatnom životu, poput razvoda ili smrti partnera. Mnogi međutim uopšte ne koriste mogućnost pokretanja privatnog stečaja, već jednostavno žive s teretom dugova.

„Savetovališta mogu da pomognu samo onima koji od nas zaista zatraže pomoć i pokrenu postupak za stečaj. No samo 20 do 30 odsto onih koji dođu po savet zaista i pokrenu takav postupak“, kaže Tomas Bode iz AWO. I naglašava: „To može da se desi svakome od nas“.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.