„Ako ne uspeju druge mere sa ciljem da lokalne samouprave sagrade više socijalnih stanova, u slučaju nužde bi morala da usledi nacionalizacija“, rekao je šef stranke Zelenih Robert Habek za nedeljno izdanje lista Velt. On je dodao da nemački Osnovni zakon predviđa takve nacionalizacije za opšte dobro: „Bilo bi apsurdno da to primenjujemo samo kada gradimo nove auto-puteve a ne i da bismo se suprotstavili nedostatku stambenog prostora.“

U (glavnom) gradu-pokrajini Berlinu je od 6. aprila počelo sakupljanje potpisa sa ciljem da se o inicijativi nacionalizacije glasa u pokrajinskom parlamentu. Na udaru nacionalizacije bi se našle samo firme koje izdaju više od 3.000 stanova. Smatra se da bi Berlin za obeštećenje vlasnicima trebalo da plati više od trideset milijardi evra. Samo jedna od takvih firmi, koncern Dojče vonen, u glavnom gradu izdaje oko 112.000 stanova.

Do glasanja u parlamentu će moći da dođe ukoliko budu sakupljeni potpisi najmanje sedam odsto građana sa pravom glasa. Parlament i pored toga može da odluči da li će da stavi predlog na glasanje ili ne. Ukoliko odbije da se bavi predlogom, građani imaju pravo da raspišu referendum o tom pitanju (u Nemačkoj su dozvoljeni samo referendumi na nivou pokrajina, a ne i na nivou federacije).

U Berlinu je na vlasti takozvana crveno-crveno-zelena koalicija (SPD, Stranka Levice i Zeleni) koja nije složna oko ovog pitanja. Levica podržava sakupljanje potpisa ali je jedina od vladajućih stranaka koja je o tome donela programsku odluku na kongresu; u redovima SPD i Zelenih se političari različito izjašnjavaju o akciji.

Šef pokrajinske vlade i gradonačelnik Mihael Miler (SPD) izražava se uzdržano, ali indirektno poručuje da ne podržava tu ideju: „Bilo bi mi drago kada bismo pošli bržim i lakše izvodljivim koracima koji bi za stanare značili konkretnu pomoć“, rekao je Miler i objasnio da u te korake za njega pre svega spadaju „gradnja i otkup stanova“.

U Nemačkoj stanove izdaju opštine, stambene zadruge ili privatnici. Tokom poslednjih nekoliko godina, cene kirija u stanovima privatnih firmi su rasle mnogo brže nego u stanovima opština ili zadruga. Godine 2017. prosečna cena kirija po kvadratnom metru (ne računajući troškove za grejanje, vodu i struju) kod privatnika je iznosila 8,70 evra, dok su u opštinskim i zadružnim stanovima cene iznosile 7,50, odnosno 7,40 evra po kvadratnom metru. Ti iznosi su daleko veći u velikim gradovima, a rekorder je Minhen.

Na saveznom nivou, vladajuće stranke CDU/CSU i SPD odbacuju Habekov predlog i smatraju da bi situaciju poboljšale neke druge mere poput povećanja javnog i privatnog investiranja u gradnju stanova. Evo kako aktuelne diskusije prate komentatori nemačkih dnevnih listova.

List Nirnberger nahrihten piše: „Mnogi predlozi koje je dao šef Zelenih Robert Habek u borbi protiv manjka stambenog prostora sasvim su u redu – ali jedan je veoma opasan:  stranka koja bi mogla da bude deo sledeće nemačke vlade smatra da je nacionalizacija u velikom stilu oprobano sredstvo politike. To možda dobro prolazi u javnosti, ali može da prouzrokuje i loše stvari. Zapelo bi sa hitno potrebnim investicijama, jer preduzeća u budućnosti više ne bi bila sigurna da li bi im, i kada, država oduzimala imovinu.“

„Berlin je radikalniji od ostatka Republike“, smatra dnevnik Mitelbajeriše cajtung: „To pokazuje sakupljanje potpisa koje je počelo tokom vikenda – akcija hoće da se od firmi sa više od 3.000 stanova prisilno otkupe stambeni objekti. Prašina koja se zbog toga digla seže mnogo dalje od Berlina. Dolazi li to socijalizam? Na to pitanje može odmah da se odgovori: ne, dotle se neće stići. I pored toga, inicijativa ima snagu i pogodila je osetljiv nerv.“

A Štraubinger tagblat piše: „Čak i kada bi Berlin otkupio 242.000 stanova, posle toga ne bi bio dodatno sagrađen ni jedan jedini stan. Investitori, bez kojih nestašica stanova ne može da se savlada, bili bi zastrašeni i iritirani. A ne znači ni da bi se kirije smanjile: i opštinski stanodavci su poslednjih godina ozbiljno povećali cene.“

Noje osnabriker cajtung se pita: „Može li se privatnicima zameriti to što hoće da sa svojim stanovima izvuku što veći profit? Ne – ne može. Pri tome svaki razboriti privati stanodavac zna da ceni dobre i pouzdane stanare. Država mora da dela tako da ne zadire u prava privatnika.“

A nadregionalni dnevnik Tagescajtung piše da je „obećanje da se jednima nešto uzme da bi se drugim nešto dalo, jednostavno je. Ali kada se radi o temi vlasništva u neoliberalizmu, ništa nije jednostavno. Najpre zato što bi na primeru Berlina svima trebalo da bude jasno da upravo taj grad sigurno nema milijarde evra da bi za svoje građane otrgao čitave stambene četvrti iz ruku globalno operativnih špekulanata. U glavnom gradu zbog besparice ne funkcioniše ni prijavljivanje novorođenog deteta... A s druge strane, nacionalizacijom se stvara nada da može da se izvede nešto što pravno gledano nije moguće.“

priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android