Magla se može formirati kada se noću, pod vedrim nebom, temperatura spusti ispod kritične tačke. Ova granična temperatura naziva se tačkom rose -  kada na primer, na travi, kondenzuju kapi vode.

Tačka rose je, dakle, mera za sadržaj vlage u vazduhu, jer što je vazduh vlažniji, to je viša temperatura na kojoj će se rosa kondenzovati ili će se formirati magla.

Tokom zimskog perioda, tačka rose je posebno važna noću, jer kada se temperatura vazduha spusti do te tačke, formira se magla. Tada se donji sloj vazduha, u blizini tla, dodatno hladi, postaje gušći i teži, i skuplja se pretežno u dolinama i udubljenjima. Ako je u blizini još i vodena površina koja povećava nivo vlage, lokalno se podiže tačka rose, pa se magla još lakše formira.

Kada se dostigne maksimalna moguća količina vodene pare, govorimo o zasićenju, a relativna vlažnost tada iznosi 100 procenata. Međutim, ovih 100 procenata na višim temperaturama odgovara većoj količini vode nego na nižim. Na primer, sa 100 procenata vlažnosti, na 30 stepeni vazduh sadrži otprilike 30 grama vode po kubnom metru, dok je pri 0 stepeni to samo oko 5 grama.

Tokom letnjeg perioda, vazduh je retko zasićen jer na visokim temperaturama može da apsorbuje mnogo vode. Ako, na primer, sadrži 13 grama vode po kubnom metru, to pri 30 stepeni odgovara relativnoj vlažnosti od 40 procenata. Kada bi se ovaj vazduh ohladio na 15 stepeni, bio bi zasićen sa relativnom vlažnošću od 100 procenata – njegova tačka rose tada iznosi 15 stepeni.

Tačka rose preko 16 stepeni mnogima već deluje kao sparina, ali to u predstojećim mesecima verovatno neće predstavljati problem, već će nekima možda čak i nedostajati.

Visoka magla

Nepopularna vremenska pojava je visoka magla, barem ako se nalazite ispod nje. To je delimično zbog pritiska i, pomalo monotone atmosfere koju može izazvati zatvoren sloj visokog maglenog oblaka. Meteorolozima posebno smeta što je teško predvideti da li i kada će se on razići.

Ali kako nastaje visoka magla? Nju karakteriše činjenica da je direktno iznad tlo vidljivost normalna, dok se na visini od oko 100 do 1500 metara formira kompaktni, jednolični sloj oblaka poznat kao stratus.

U jesen jutarnja magla još može da se raziđe zahvaljujući zagrevanju nižeg sloja vazduha tokom prepodneva. Međutim, ovo zagrevanje nije dovoljno za potpunu isparavanje celog maglenog sloja, pa ostaje visoka magla.

Tipično za anticiklonalno vreme je i nedostatak mešanja vazdušnih slojeva različitih visina. Ako se takvo stanje zadrži nekoliko dana, u jesen i zimu dolazi do pojave da u dolinama tokom dana ostaje hladnije nego na planinama. Tada sloj visoke magle sprečava zagrevanje doline, pa se visoka magla praktično održava sama od sebe. Samo je vetar može oduvati....