Čak ni predsednik najmoćnije zemlje na svetu ne može da radi šta hoće. Tu lekciju je na svojoj koži naučio i Donald Tramp. Pri tom je i ranije bilo naznaka koje su mu ukazivale da oni ipak nije najmoćniji. Tako je na primer, protiv njegovih dekreta bilo mnogo protivljenja iz tajnih službi, Ministarstva spoljnih poslova, iz pravosuđa i drugih institucija.
Čak i ako se uzme u obzir da su pojedini službenici članovi Demokratske stranke, i da su možda delovali čisto partijski – to se ipak ne odnosi na sve. Većina zaposlenih u državnim službama, naučila je da podjednako radi, kako za demokratske, tako i za republikanske vlade.
Znaci nisu bili previše uočljivi
Međutim, znaci upozorenja za predsednika bez političkog iskustva, verovatno nisu bili dovoljno uočljivi. Možda je upravo zbog toga Tramp toliko iznenađen kada su sudovi u nekim saveznim državama bili slabo pripremljeni i na brzinu, od dekreta o zabrani ulaska u zemlju, državljanima sedam većinski muslimanskih država napravili slučaj. Da stvar bude gora, savezni sud je dekret stavio van snage i time ga suspendovao na teritoriji cele zemlje.
Kako stvari trenutno stoje, Tramp, kada je reč o zaustavljanja ulaska u zemlju, mora da se pripremi na dugoročni pravni spor koji može da stigne čak i do Vrhovnog suda. To znači da će proći još mnogo vremena dok se čitava stvar definitivno ne razjasni.
Bolje rečeno, Tramp bi na kraju mogao da bude i u pravu. On kao predsednik ima pravo da pooštri odredbe ulaska u zemlju. Međutim, način na koji je formulisana generalna zabrana ulaska u zemlju državljanima sedam većinski muslimanskih država, pravno obrazloženje i proizvoljna primena na ljude koji već imaju pravo ulaska u SAD, s razlogom sudove stavlja pred znak pitanja.
Granice moći
Uznemirujuće je i to kako se Tramp preko Tvitera ljuti na sudove – pre svega kada jednog sudiju – koga je inače imenovao Republikanac Džordž V. Buš – naziva „takozvani sudija“ i unapred ga smatra odgovornim za moguće terorističke napade.
Svojim reakcijama on pod znak pitanja ne dovodi samo autoritet i verodostojnost saveznih sudija – njegov izbor reči može se tumačiti i kao da on ne stoji u potpunosti iza ustavne podele vlasti. Njegovo vređanje više nije nikakvo iznenađenje, već nastavak predizborne retorike. Još tada je doveo u pitanje nepristrasnost jednog saveznog sudije, jer ima meksičke korene.
Međutim, postoji razlika između predsedničkog kandidata koji napada saveznog sudiju, jer rasvetljava njegove poslovne interese i predsednika koji napada saveznog sudiju jer je protiv vladinog dekreta.
Zbog toga je važno da potpredsjednik Majk Pens, bez obzira na Trampove izjave, kaže da će vlada da poštuje sudske odluke, čak i ako namerava da se tome dalje pravno suprotstavlja. Izgleda da stari sistem podele vlasti još uvek funkcioniše i da to nova vlada prihvata. To je definitivno dobra vest, čak i ako glavnom junaku ove priče teško pada da prihvati da njegova moć ima svoje granice.