Čak i 30 godina nakon pada komunizma, moć nekada sveprisutne državne bezbednosti u Bugarskoj i dalje je velika. Njeni bivši službenici su na uticajnim pozicijama u politici, biznisu i nauci – i to uprkos činjenici da je vlada otvorila njene arhive kada je zemlja pre 15 godina ušla u EU i uvela obaveznu proveru kandidata za sve izabrane i imenovane funkcije.

Ekaterina Bončeva, koju je parlament u Sofiji 2007. izabrao za članicu komisije KOMDOS koja je nadležna za arhive i preglede, za DW objašnjava: „Napravili smo arhivu dosijea dugačku 16 kilometara koja je dostupna javnosti. Pružili smo dokaze da je kompletna državna bezbednost bila u stvari brutalna politička policija. I pobrinuli smo se da se prekine zakulisna politika i ucene poverljivim dosijeima.“

Pa ipak, kako kaže vidno frustrirana Bončeva, malo toga se promenilo. Bivši službenici tajnih službi još uvek – kako kaže uz rusku pomoć – utiču na politiku i društvo u Bugarskoj. „Oni nikada nisu služili nacionalnoj bezbednosti Bugarske, već samo komunističkom režimu i KGB-u“, objašnjava Bončeva.

Kao potvrda tog njenog stava može se uzeti izjava nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Bugarske Dimitera Stojanova iz 1972, koji je tada bugarsku Državnu bezbednost opisao kao „regionalni ogranak KGB-a“. U svakom slučaju, mreže bivših agenata i dalje su aktivne, i zato danas predstavljaju problem za Bugarsku.

-pročitajte još: Bugarska – ruska teritorija s one strane Dunava?

Nepoverenje u tajne službe

To je postalo jasno nedavno s ruskim napadom na Ukrajinu koji službe nisu predvidele. Prema dobro obaveštenim vladinim krugovima u Sofiji, sve njihove analize i predviđanja bile su usmerene na Rusiju i zato je ruski potencijal potpuno precenjen. S druge strane, ukrajinska volja da se odbrani od napada i sposobnosti ukrajinske vojske, nisu uzete u obzir, što je dovelo do pogrešnih procena. U februaru 2022. poslanici tada vladajućih stranaka zatražili su istragu o tome da li su službe namerno prevarile vladu.

„Prikriveni uticaj Rusije se oseća svuda u našim službama bezbednosti“, kaže Hristo Ivanov, poslanik u parlamentu i kopredsednik koalicije „Demokratska Bugarska“. To bi mogao da bude i razlog zašto tajne službe zaobilaze zakonski propisanu inspekciju svog osoblja od strane KOMDOS-a. Za ono malo zaposlenih za koje su podatke slali u KOMDOS, pokazalo se da je oko polovina njih već špijunirala za komunističku državnu bezbednost, a često su prolazili i specijalnu obuku u Moskvi.

Špijuni i generali

Jedan takav slučaj je Ilija Iliev. On je od 1980-ih radio za tada sovjetsku, a danas rusku vojnu obaveštajnu službu GRU, koja ga je i obučavala. Video-snimci i prisluškivani razgovori pokazuju da je godinama, zajedno s drugim pripadnicima tajne službe, Ministarstva odbrane i parlamenta, visokim oficirima u ruskoj ambasadi prodavao strogo poverljiva dokumenta u vezi s NATO.

Ili Valentin Zankov, general u rezervi koji je uhapšen u martu 2022. godine, samo nekoliko nedelja nakon početka ruskog napada na Ukrajinu. Optužba glasi: špijunaža za Rusiju. Zankov je od 1982. radio u izviđačkoj službi Generalštaba, a i on je inače prošao obuku u Moskvi. Ali, to nije naudilo njegovoj karijeri u postkomunističkoj Bugarskoj. Dogurao je do šefa jednog odeljenja u Ministarstvu odbrane, a čak je bio i vojni ataše u Londonu i Vašingtonu. Prema optužnici, Zankov je predao tajna dokumenta političkom sekretaru ruske ambasade u Sofiji. Zankov je inače kritikovao praksu otvaranja komunističkih arhiva, a i upozoravao na navodne napade NATO na Rusiju.

Nepoverenje u vojsku, kao i u bezbednosne službe duboko je ukorenjeno u bugarskom društvu, kao i među političarima. „Razlozi za to su izostanak reformi i činjenica da inkriminisani službenici nisu smenjeni“, kaže Hristo Ivanov. To je, dodaje, starim kadrovima dalo priliku da svoj način razmišljanja i mentalitet prenesu na sledeću generaciju.

Nacionalizam i spoljna politika

Stari kadrovi Državne bezbednosti decenijama su bili aktivni u bugarskoj spoljnoj politici, što je bila svojevrsna kapiju za ruski uticaj. Komisija KOMDOS je još 2010. došla do šokantnog zaključka: 201 od 593 visoka funkcionera i 205 od 467 ambasadora je ranije radio u komunističkoj tajnoj službi.

To kako te mreže utiču na bugarsku spoljnu politiku i tako promovišu ruske interese, pokazuje i istorijsko-identitetski spor sa Severnom Makedonijom. Iza bugarske blokade pristupanja Severne Makedonije Evropskoj uniji nisu samo stare mreže Državne bezbednosti u Ministarstvu spoljnih poslova ili među savetnicima predsednika Rumena Radeva.

I bugarske nacionalističke partije, one koje neprestano raspiruju taj sukob, „pune su starih kadrova službe državne bezbednosti i one kroz spor s Severnom Makedonijom služe strateškim interesima Rusije na Balkanu“, ocenjuje Ekaterina Bončeva.

Ona zato insistira na značaju Komisije KOMDOS: „Izgradili smo stabilnu instituciju i pokazali javnosti ko je sve imao veze sa Državnom bezbednošću. To razotkrivanje mora da se nastavi, jer je promena mentaliteta političkih elita – neophodna.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.