Kurdska pevačica Rojda osuđena je 2010. na godinu i osam meseci zatvora. Razlog: nakon njenog nastupa na jednom festivalu u kurdskom uporištu Dijarbakiru, pesme su joj okarakterisane kao „teroristička propaganda“. Osam godina kasnije, krajem februara ove godine, toj pevačici su zabranjene tri pesme: „Dilan“, „Sal çu“ (Prošla je godina dana) i „Lawe Min“ (Moj sin) – ponovo zbog terorističke propagande. „Pritom se u sve te tri pesme govori o čežnji za slobodom“, kaže Rojda.

- pročitajte još: Na televiziji nema opozicije

Spisak zabranjenih pesama, od kojih je 66 na kurdskom, a većina na turskom jeziku, sastavljen je još 2016, ali javnost je za njega saznala tek sada, nakon što je to pitanje zvanično postavio poslanik opozicione Republikanske narodne partije (CHP) iz Izmira.

Rojda nije bila ni najmanje iznenađena tim spiskom. „Ovo nije ni prvi, a ni poslednji put“, kaže ta 40-godišnja pevačica za DW. Ona je, zato što peva na kurdskom, već prolazila kroz najrazličitije situacije. Zabrane i osude za nju nisu ništa novo. „To veoma opterećuje, to ponovno vraćanje u prošlost, sve to još jednom preživljavati.“

Kurdsku kulturu održati u životu

Rojdine pesme koje je TRT zabranio su sa albuma objavljenog još 2007. Godinama su se mogle čuti i na radiju i na televiziji – pa zašto su sad odjednom cenzurisane? Pevačica nema objašnjenja. „Možda su tek sada preslušali taj album“, kaže Rojda. „Umetnike pokušavaju da predstave kao ’one druge’ i mi u takvoj atmosferi pokušavamo da preživimo.“

Nakon što su mediji objavili spisak zabranjenih pesama, rukovodstvo TRT je na svojoj internet-stranici odbacilo te kritiku. „Svi mediji imaju zakonsku obavezu da spreče širenje sadržaja koji navode na konzumaciju alkohola i cigareta, koji negativno utiču na razvoj dece, kao i širenje terorističke propagande“, navodi se u saopštenju Turske državne televizije.

Rojda odbacuje optužbe za terorističku propagandu. „Ja samo pokušavam da kurdsku kulturu održim u životu. Šta bi trebalo da radim, da pevam na engleskom?“

„Naša zemlja rasipa svoje vreme“

Spisak zabranjenih pesama prepun je poznatih imena, od pop-muzike, do predstavnika alternativne scene. Zabranjene su i dve pesme rok-benda „Eski Bando“ (Stari bend), a gitarista i pevač te grupe smatraju da je sve to „smešno“.

- pročitajte još: Sve veći pritisak na medije

„Dok je u svetu tema veštačka inteligencija, naša zemlja se bavi ovakvim nazadnim stvarima“, kaže gitarista Gunej Marlen. On smatra da su njihove pesme zabranjene zbog toga što se u njima pominje alkohol. „U vremenu kada su medijski izveštaji prepuni nasilja, oružja i mržnje, cenzurišu se pesme.“

Duga istorija zabrane muzike

Cenzura muzike u Turskoj nije nekakav novi fenomen. I pre nego što je Erdogan došao na vlast, pesme su redovno cenzurisane – pod optužbama da u njima ima pornografskog sadržaja, da podstiču konzumiranje alkohola, veličaju samoubistva ili da je reč o političkoj propagandi. U objašnjenju o zabrani tri pesme nakon puča 1980. stajalo da jedna „podstiče konzumiranje alkohola“, druga „propagira komunizam“, a treća „odražava ludilo pevača“.

Ali uskoro bi moglo da bude i gore. Novi nacrt zakona koji je vladajuća partija predstavila parlamentu, predviđa da bi sve tonske i video-zapise koji se emituju na internetu ubuduće trebalo kontroliše Služba za kontrolu radio i TV-sadržaja (RTUK). Vladajuća stranka AKP zato se opružuje da želi da proširi kontrolu i na internet i da namerava da cenzuriše emisije.

- pročitajte još: Hapšenja na dnevnoj bazi

„Ovlašćenja te službe su dalekosežna“, objašnjava Jaman Akdeniz, profesor na pravnom fakultetu Bilgi, univerziteta u Istanbulu. „Ako ih iskoristi, onda iste te zabrane može da proširi i na internet.“ Na taj način sve što se nalazi na internetu trebalo bi da kontroliše RTUK. „Takvom kontrolom će demokratija u Turskoj biti prilično unazađena“, upozorava Akdeniz.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android