DW: Apelacioni sud u Egiptu je delimično ublažio kaznu osuđenima za prisustvovanje „venčanju“ homoseksualnog para. Ali osmorica Egipćana se i dalje suočavaju za jednogodišnjom zatvorskom kaznom. Prvobitno su bili osuđeni na tri godine zatvora zbog „objavljivanje neprimerenog sadržaja“. Kako gledate na novu odluku suda?

Folker Bek: Stiče se utisak da rukovodstvo u Egiptu, nakon smene islamističkog režima, pokazuje da može biti isto tako homofobno kao i prethodna vlast. Sudske presude su potpuno nesrazmerne i nemaju nikakvu pravnu osnovu u Egiptu jer homoseksualnost u toj zemlji nije kažnjiva.

Da li se nešto nakon puča protiv Muslimanskog bratstva i dolaskom vojnog komandanta Abdela Fataha al-Sisija promenilo?

Moj utisak je, barem na osnovu medijskog izveštavanja, da se broj krivičnog gonjenja povećao. Očigledno se time stanovništvu i pristalicama Muslimanskog bratstva skreće pažnja da je na vlasti islamistički profilisan režim, što ga čini ozbiljnom konkurencijom islamističkim snagama.

Kakvo je uopšte stanje u Egiptu i položaju prava LGBT zajednice?

Homoseksualnost je u toj zemlji i dalje potpuni tabu. Homoseksualci i lezbijke uopšte nisu zaštićeni. Naprotiv, oni se žrtve državnog progona. Situacija je prilično loša.

Šta bi trebalo da preduzme nemačka vlada?

Vlada u Berlinu bi u svakom slučaju egipatskim vlastima trebalo da poruči da se kršenje ljudskih prava ne može tolerisati. Mora biti jasno da je neprihvatljiv argument kako je kršenje ljudskih prava opravdano zbog navodnog straha od islamista.

Šta mogu da urade organizacije za zaštitu ljudskih prava kako bi se sprečilo proganjanje homoseksualaca?

Može se jedino nastaviti sa pokušajima da se prodre do javnosti. Egipat bi trebalo podsetiti na činjenicu da je ta zemlja potpisnik konvencija Ujedinjenih nacija, na primer Međunarodne konvencije za zaštitu građanskih i političkih prava. Osnovna načela tog dokumenta u Egiptu se masivno krše, prava koja je država potpisivanjem konvencije prihvatila i koja treba da štiti.

Turizam je među najvažnijim izvorima prihoda za Egipat. Da li gej par iz Berlina treba da strahuje za svoju bezbednost tokom odmora na Crvenom moru?

U zemlji u kojoj se homoseksualci progone, a da pri tome iza toga stoje i državni organi, teško možete reći da je turistima bezbednost zagarantovana i da mogu mirno da uživaju u odmoru.

Kakva su vaša očekivanja? Da li će se situacija dodatno pogoršati?

Teško je o tome govoriti spolja. U svakom slučaju bi zapadne zemlje trebalo da iskoriste svoj uticaj na egipatske vlasti, kao što to čine Sjedinjene Države, i jasno stave do znanja da se sa ovakvom praksom ne može nastaviti i da režim u Kairu ne može da računa na podršku Zapada. Države na Zapadu bi trebalo da razmotre mogućnost prihvatanja žrtava progona preko svojih ambasada u regionu. Govorimo o izuzetnoj teškoj i nepredvidivoj situaciji u kojoj ljudi strahuju za svoj život i slobodu.

*Folker Bek je od 1994. poslanik Zelenih u nemačkom parlamentu. Aktivista je za zaštitu ljudskih prava. Tokom 90-tih godina bio je jedan od najglasnijih zagovornika usvajanja Zakon o partnerstva za homoseksualne parove koji u Nemačkoj na snagu stupio 2001. godine.