Gost iz Njujorka, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, obratio se šefovima država i vlada Evropske unije dramatičnim rečima: „Blizu smo tačke od koje više neće biti moguće da se postigne cilj 1,5 stepen. Zato nam je potrebno energično delovanje“. Gutereš se pozvao na međunarodni sporazum o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepen i to pre godine 2030.

Ove nedelje su Međunarodni panel o klimatskim promenama pri UN (IPCC), kao i međunarodna Konferencija o vodi prognozirali brzo pogoršanje situacije. „Računamo na to da EU predvodi neophodne procese promena, kako bismo se opet usmerili na cilj do 2030”. Gutereš je zahtevao brzo jačanje napora na zaštiti klime. EU ima deklarisani cilj da njena ekonomija do 2050 postane klimatski neutralna. Gutereš kaže da će to biti prekasno i da mora da se desi decenijama ranije.

Nemački spor sa Briselom oko dozvole za automobile koji bi od 2035. vozili na „klimatski neutralan pogon“ izgleda kao sitnica u poređenju s globalnim problemima. To neće biti ni tema na ovom nivou. Nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da se razgovori sa Evropskom komisijom o odredbama u ovoj oblasti već dobro odvijaju.

UN i EU jedinstveni

Šefovi država i vlada zemalja Evropske unije reagovali su blagonaklono na Guterešove zahteve. EU je ukazala na brojne zakone o zaštiti klime koje je usvojila. Ali, samit u Briselu nije promenio ciljeve Evropske unije – do 2035. će se emisija ugljen-dioksida smanjiti za 55 odsto, da bi se nulta emisija dostigla 2050. Jedan diplomata je Guterešov apel nazvao „važnim impulsom“ za debatu unutar Unije.

Predstavnici Evropske unije i prvi čovek Ujedinjenih nacija složni su u proceni globalne situacije. Klimatska kriza, posledice ruske invazije na Ukrajinu, posledice pandemije i rastuće cene na svetskom tržištu mogu imati fatalne posledice za siromašniji deo čovečanstva. „Glad i siromaštvo će porasti“, rekao je Gutereš.

Okupljeni šefovi država i vlada EU pozdravili su činjenicu da je Guterešu pošlo za rukom da isposluje sporazum između Ukrajine i Rusije o izvozu žita.

Municija za Ukrajinu

Video uključenje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog donelo je opis situacije u Ukrajini za vreme ruske agresije. Šefovi država i vlada su odobrili plan da se Ukrajini ove godine isporuči milion granata i da za to EU izdvoji dve milijarde evra.

Poverenik evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj rekao je da će zemlje-članice isprazniti svoje magacine i dobiti od Evropske unije obeštećenje za to. Dodao je da su se šefovi država i vlada EU na samitu dogovorili da zajedno naruče nove količine municije od vojne industrije, čime će industrija dobiti garancije za proširenje postrojenja. Osim toga, cene artiljerijske municije koje su se prošle godine udvostručile morale bi biti obuzdane.

-pročitajte još: „Rat u Ukrajini se odlučuje municijom“

„Ako uvedemo zajedničku nabavku, vojna industrija zaista može da udvostruči svoju proizvodnju, što se do sada nije dogodilo“, rekla je premijerka Estonije Kaja Kalas, velika zagovornica isporuke municije Ukrajini.

Međutim, ukrajinske potrebe su mnogo veće od milion granata koliko je obećala EU. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je navelo da se dnevno ispali 7.000 granata kalibra 155 milimetara. Godišnje je to 2,5 miliona granata. I to samo za taj kalibar. Tenkovska municija, protivavionski topovi i haubice nisu uračunati.

Stručnjaci upozoravaju da je povećanje proizvodnje ograničeno nedovoljnim količinama baruta i eksploziva TNT. Trenutno se uvoze iz Južne Koreje. Premijerka Estonije je izjavila: „Odlučujuća je brza isporuka municije Ukrajini, jer bi to moglo doneti prekretnicu u ratu“. Ukrajina veliku količinu municije dobija i od Sjedinjenih Američkih Država.

Verovatno je ukrajinski predsednik Zelenski ponovio svoje zahteve da se Ukrajini isporuče borbeni avioni i rakete velikog dometa. Do sada je Evropska unija u tom pogledu suzdržana. Poljska je obećala isporuku nekoliko aviona, a Nemačka je još uvek rezervisana.

Jedan se izdvaja

Nemački kancelar Olaf Šolc je pohvalio saradnju Evropljana u politici prema Ukrajini. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je još jednom naglasio obavezu Evropske unije da pomogne Ukrajini kao pristupnom kandidatu i to toliko dugo koliko je neophodno. Međutim, mađarski premijer Viktor Orban se usprotivio isporukama municije u Ukrajinu. Orban smatra da će to samo produžiti rat, ali Mađarska nije uložila veto. Mađarski premijer je na Tviteru uputio populističku poruku: „Ni doseljavanje, ni džender-politika, ni rat.“

Pored spoljnopolitičkih tema na dnevnom redu je i ekonomija – inflacija, visoke cene energenata, nedostaci u lancima snabdevanja. Šefovi država i vlada razgovarali su o načinima smanjivanja zavisnosti evropskih ekonomija od Kine, kako bi se smanjila osetljivost na spoljne ekonomske šokove. U to bi spadala i reforma tržišta električne energije, ali ona je još uvek sporna.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.