Godine 2021. majka u Nemačkoj prosečno je imala 1,58 dece, ali prema poslednjim statistikama Instituta za ekonomsko istraživanje (ifo) sad ima samo 1,35. Isto tako, uočljivo je da je u pokrajinama na istoku Nemačke (bivši DDR) natalitet još manji nego na zapadu Nemačke.

Prema nemačkom zavodu za statistiku, ove godine je do kraja jula rođeno oko 392.000 beba – na gotovo 83,5 miliona stanovnika. To je tri odsto manje nego u istom periodu prošle godine, što znači da se nastavio trend koji je počeo 2022.

Posebno je zanimljivo to što se činilo da se u Nemačkoj stanje popravlja: 2013. je bilo 682.000 beba, 2015. već 737.000, a 2016. je to već bilo negde oko 800.000. Još 2021. je bilo 795.500 parova roditelja koji su kupovali pelene za bebu, ali onda se trend opet preokrenuo. Dok je u tim danima bilo i dalje više od devet beba na 1.000 stanovnika, sad ih je samo 8,2 – čak i manje nego pre deset, petnaest godina.

I nije velika mudrost da to i kratkoročno ima ogromne posledice: svaka deveta kolevka ostala je prazna i zapravo nepotrebna. Tako će biti i u dečijim vrtićima i u školama. Još veće posledice su dugoročne: ko će da radi u firmama i ko će da uplaćuje u fond za penzijsko osiguranje?

Nema beba kad ima straha za budućnost

Ifo institut naročito ukazuje na jedan detalj: u saveznim pokrajinama na području nekadašnje Istočne Nemačke natalitet je još značajnije opao nego na zapadu: ukupno, broj novorođenčadi je pao za oko 13 odsto, a na istoku – 17,5 procenata. Gola statistika tu ne može da ponudi objašnjenje, ali to odgovara notornoj činjenici da pre svega mlade žene sa istoka odlaze na zapad, jer tamo imaju bolje izglede i za karijeru i za život. A žena u plodnom dobu ionako u Nemačkoj ima sve manje.

„Pitanje o deci koje se ogleda u natalitetu drastično se promenilo u poslednje tri godine“, kaže Joahim Ragnic iz predstavništva instituta ifo u Drezdenu. „Očigledno je to najpre bila pandemija korone, onda rat u Ukrajini, a onda i manji prihodi porodica. Mnoge mlade parove to je nateralo da odlože svoju želju da imaju decu.“ Naravno da je odluka o deci privatna stvar i da ekonomisti mogu samo da pretpostavljaju koji su razlozi, ali isto tako je i kod tog pitanja važan odnos troška i koristi: prema njihovim procenama, za porodicu jedno dete znači trošak od oko 180.000 evra. Zato je stvar politike da „ili poveća korist ili smanji trošak“ za mališane.

Kako podstaći veći natalitet?

U Nemačkoj se već decenijama lome koplja oko toga šta je pravi put kako bi porodice imale više dece. Da li je potrebno da bude više institucija za staranje o deci, više propisa kojima će porodicama biti olakšano da ostvare svoju karijeru i uz mališane, ili se sve svodi na veći dečiji dodatak? Bilo kako bilo, već sada postoje procene državnih organa prema kojima nemačke poreske platiše politika podrške porodicama godišnje košta gotovo 200 milijardi evra.

U Ekonomskom institutu ističu da je problem i odnos čitavog društva prema deci: „Danas imate hotele koji se čak i reklamiraju da su samo za odrasle. U tome se može videti i predstava o deci koja samo smetaju“, kaže naš sagovornik iz Instituta.

Šta se uopšte može učiniti pa da se porodice navedu da imaju više dece? Joahim Ragnic smatra da bi trebalo da se promeni kompletan način razmišljanja u društvu. A tu su i političari koji bi trebalo da se sete pravog odgovora. No, bez obzira na sve – pa čak i da se već sutra nešto mudro odluči – već po prirodi stvari se tu neće promeniti preko noći: „Sve to može da ima neku ulogu samo na duži rok, ništa kratkoročno. Bez obzira na to kojim putem se bude krenulo, do promene može da dođe tek veoma, veoma polako.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku