U Nemačkoj socijalni status jedne osobe umnogome zavisi od socijalnog statusa njenih neposrednih predaka. Tako se stepen obrazovanja i status u poslu koji su imali prababe i pradede odražavaju i na četvrtu generaciju. To znači da se socijalna nejednakost razgrađuje mnogo sporije nego što se dosad mislilo. Do tog zaključka je došla najnovija studija rađena uz učešće Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Propustljivost između društvenih slojeva je u Nemačkoj mala. Sebastijan Braun, istraživač tržišta rada na Institutu za svetsku privredu iz Kila (IfW) i Jan Štule sa Univerziteta u Madridu, proučili su podatke koji se odnose na četiri generacije porodica u Nemačkoj u 20. veku. Zaključak je da se sa jedne generacije na sledeću prenosi prosečno 60 odsto faktora merodavnih za socijalni status. U to spadaju životne okolnosti kao što su društveno okruženje, ali i nasleđeni talenti. Rezultat važi nezavisno od toga da li je socijalni status ocenje na osnovu stepena obrazovanja ili na osnovu zanimanja.

„To znači da se socijalna nejednakost u Nemačkoj razgrađuje vrlo polako. Čak i posle četiri generacije smo još uvek mogli da utvrdimo vezu između nečijeg socijalnog statusa i onog koji su imali njegovi preci", kaže Sebastijan Braun. „Ako je nizak društveni status predaka, nizak će biti i status njihovih današnjih praunuka – i obratno."

Ti rezultati na prvi pogled protivreče studijama prema kojima je u većini industrijskih zemalja društveni status neke osobe samo oko 30 do 40 procenata zavistan od roditelja i prema kojima društvene nejednakosti brzo nestaju. Braun i Štule te razlike objašnjavaju nepouzdanošću podataka, pošto se najčešće raspolaže samo nekim neodređenim okvirnim uslovima koji utiču na status neke osobe. „Uspeli smo da popravimo tu grešku tako što smo uzeli u obzir više od dve generacije", kaže Braun. „Kada se posmatra više generacija, lakše može da se zaključi zašto se društveni status prenosi sa jedne generacije na drugu i kakvi su okvirni uslovi koji utiču na propustljivost između društvenih slojeva.

U nedostatku pouzadnijih podataka, dosadašnje studije su se bavile pre svega odnosom roditelja i dece. Još osamdesetih godina je dobitnik Nobelove nagrade Gari Beker rekao da društveni status roditelja ima samo mali uticaj na status dece i njihove perspektive kada je reč o poslu i platama. „Današnji podaci obaraju takve pretpostavke; uspon na društvenoj lestvici je mnogo teži nego što se do sada smatralo".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android