Drugačija BiH je moguća
23. septembar 2017.
Pokazali smo da se zaista jedino okrećući lica jedni drugima, a ne leđa, možemo polako izvući iz mora problema i posledica koje nam ti problemi svima stvaraju“, kaže Majda Behram Stojanov, direktorka projekta PRO-Budućnost (Poverenje, Razumevanje, Odgovornost za budućnost), koji je u poslednje četiri godine kroz više od 130 akcija okupio stotine mladih u 35 opština širom BiH.
Tako su na primer, mladi iz različitih etničkih grupa iz Goražda i Novog Goražda, inicirali adaptaciju sportskih terena, nabavku sportske opreme, a onda organizovali i fudbalski turnir na kojem je učestvovalo više od 200 dečaka i devojčica. U istim tim opštinama rađen je i zajednički projekat očuvanja kulturne i istorijske baštine, bez obzira na različitosti.
Projekat briše entitetske linije
U projektu na kojem su između ostalog zajednički radili mladi iz Bratunca i Srebrenice, cilj je bio da se promovišu pozitivne vrednosti kroz video, film, književna dela ili volonterske akcije pri čemu su mladi predstavljali pozitivna iskustva u komuniciranju, bez obzira na nacionalnost. Projekti se mogu još dugo nabrajati – zajednički rad mladih u općinama/opštinama/gradovima podeljenim nevidljivom, ali postojećom entitetskom linijom.
„Ta deca su nam svima pokazala da je moguća jedna drugačija BiH i da je ona moguća upravo sa ovakvom omladinom, bez obzira na to što se ona često nađe kao meta kritika zbog neaktivizma i nekih drugih tema“, naglašava Majda Behram Stojanov. „Ono što su nam pokazali jeste da je BiH moguća kao primer jednog drugačijeg obrasca ponašanja, ponašanja koje se bazira na principu da poštovati svoja prava, pre svega znači uvažavati prava onog drugog, razumevati onog drugog. To su nam ova deca potvrdila. Naša mladost ima u sebi potencijal i kapacitet koji je često bez potrebe zanemaren i nije dovoljno iskorišćen kao resurs u ovoj zemlji.“
Protiv retorike podela
Projekat PRO-Budućnost pomagao je USAID, njegovu implementaciju i Mozaik fondacija i CRS, a nakon četiri godine uspešne implementacije, najavljen je i nastavak PRO-Budućnosti. „Ono što je pozitivno u ovom projektu jeste to što nam je pokazao da su mladi ljudi imali volje i ambicije da izbegnu retoriku podele koju čuju od političara i da rade zajedno na novim projektima za bolju budućnost“, kaže Peter Dafi, direktor Misije USAID u BiH. Često se čuje retorika o podelama, kaže Dafi, „međutim veoma je lepo videti da smo imali više od 130 grupa mladih ljudi i isto toliko projekata širom BiH, koji su izašli sa svojim idejama i sarađivali sa svojim prijateljima, kolegama, komšijama, radili su za boljitak“.
Mostarka Inga Kotlo, zahvaljujući PRO-Budućnosti, našla se u Lovu na blago Hercegovine. „Neformalna grupa mladih iz Mostara i neformalna grupa mladih iz Nevesinja osmislila je manji program pod nazivom Lov na blago Hercegovine. To je, u suštini bio program kroz koji smo želeli da približimo multikulturalnost našeg podneblja kroz putovanje, istorijsko-kulturne, odnosno historijsko-povijesno-istorijsko-kulturne radionice i igre, tipa uslikaj, opiši, poseti i prenesi informaciju, prenesi vlastiti utisak“, kaže Inga Kotlo za DW.
Kroz projekte do prijateljstva
Tokom projekta, dodaje, dvadesetak učesnika prošlo je jedan deo Hercegovine, na potezu između Mostara i Nevesinja, upoznajući bogatstva pored kojih su možda svakodnevno prolazili, ali nisu obraćali pažnju. „Imali smo veoma lepu povratnu informaciju od naših učesnika, gde su oni počeli da razmišljaju o našem podneblju i nama samima kao blagu, zato što su mir, kultura i naše multikulturalno bogatstvo naše blago. Na kraju smo svi došli do zaključka da bi trebalo obraćati više pažnje na to blago i slaviti ga, čuvati i ponositi se njime i na lokalnom, a naravno i globalnom nivou“, kaže Kotlova. Međutim, dodaje, ono najbitnije jeste da su se rodila brojna nova prijateljstva, pa su se druženja nastavila i mimo projekta.
PRO-Budućnost, kako kaže, izuzetno je vredna prilika „za sve nas da se uvežemo, da razmišljamo i osmišljavamo kvalitetne, konstruktivne i korisne projektne ideje i inicijative i da, zapravo, shvatimo koliko je veliko to zdravo, mlado, inspirativno društveno tkivo u BiH“.
„Mislim da bi ovakve prilike zaista trebalo i dalje da budu dostupne mladima u BiH i naravno, nadam se da će u budućnosti sve veći broj mladih biti privučen ovakvim prilikama, da ćemo napraviti još veće to zdravo tkivo i da ćemo krenuti punim koracima napred“, zaključuje Inga Kotlo.
Platforma za mir
Projekat izgradnje mira u lokalnim zajednicama, kako navodi Majda Behram Stojanov, nije samo povezao mlade sa suprotnih strana međuentitetske linije, već je privukao i načelnike općina i opština u BiH, pa je 60 njih direktno podržalo projekat potpisujući Platformu za mir, koju je ministarka za ljudska prava BiH Semiha Borovac predstavila Savetu ministara BiH, koje je Platformu i usvojio, a koju bi uskoro trebalo da potvrdi i Parlamentarna skupština BiH.
„To zaista nije zanemarljivo, jer Platforma za mir vrlo jasno deklariše podršku načelnika lokalnih zajednica jednom drugačijem smeru razvoja bosanskohercegovačkog društva. Takođe, činjenica da je Platforma za mir pre par meseci usvojena u Savetu ministara i mi se nadamo vrlo brzo da će biti usvojena i u Parlamentarnoj skupštini BiH. Onda to daje jednu sasvim novu dimenziju procesima izgradnje mira u BiH“, kaže Majda Behram Stojanov za DW.
To na neki način, naglašava ona, „prevazilazi okvire ovog projekta, na šta smo mi posebno ponosni, jer onda to daje jedan okvir i podršku svim ključnim akterima, od političkih organizacija, civilnog društva, pa i pojedinaca, omladinskih organizacija, omladinaca koji su ovde, da pronađu svoj put i da preuzmu, svako iz svog ugla, odgovornost za izgradnju boljeg, srećnijeg, pravednijeg bh-društva, što nije nimalo lak poduhvat“.