Za razvoj ljudskog mozga, druga godina života je veoma značajna, zaključili su naučnici okupljeni okoTomoko Sakaia sa universiteta Kjoto u Japanu. Na osnovu istraživanja ljudi, šimpanzi i rezus majmuna, načnici su zakljućili Pre svega, u drugoj polovini najranijeg detinjstva broj nervnih veza kod ljudi  povećava se više nego kod majmuna navode, naučnici u stručnom časopisu "Proceedings of the Royal Society B".

Ljudski mozak veoma se razlikuje od mozga ostalih primata: nesrazmerno je velik, drugačije građe i strukture. Nejasno je međutim zašto je mozak kod ljudi moćan i kako se razvija. Neki naučnici razlog vide u tome što ljudski mozak sazreva dugo vremena nakon rođenja. Druge studije ukazuju na to da razlog leži u tome što mozak počne naglo da se razvija u ranom detinjstvu.

Da bi ovo proverili Sakai i njegove kolege magnetnom rezonancom su analizirali razvoj mozga kod odraslih ljudi, šimpanzi I rezus majmuna.  Upoređivali su sliku stanja u tri različita perioda razvoja: rano detinjstvo, detinjstvo i mladost. Naučnici su tri faze obeležili izrastanjem prvog mlečnog zuba, izbijanjem prvih stalnih zuba i, u zavisnosti od pola, prve mentruacije ili prve ejakulacije. Ceo period kod rezus majmuna, šimpanzi i ljudi traje oko 3, 8 i 12 godina.

Ljudski mozak se razvija sporije nego majmunski

Mozak rezus majmuna već u ranom detinjstvu dostigne svoju punu veličinu. U slučaju šimpanzi i ljudi, on se razvija uspornije, ali tim intenzivnije. U toku celokupnog perioda koji je praćen, mozak čoveka I šimpanze se tri puta više razvio u odnosu na mozak rezus majmuna. Ali I ovde postoji jedna velika razlika: od sredine do kraja ranog detinjstva mozak čoveka raste duplo brže nego kod šimpanzi -16 procenata spram 8. U slučaju rezus majmuna samo 1,6 procenata.

Ova faza kod čoveka odgovara periodu života između 12 i 24 meseci. U ovom periodu posebno se razvija bela moždana masa. Kod ljudi se razvije 43 procenta, kod šimpanzi samo 17. Bela moždana masa obavija nervna vlakna, produžetke nervnih ćelija, koje su važne za povezivanje različitih delova mozga. Zahvaljujući masnom omotaču nervna vlakna u preseku su bele boje, I odatle I potiče ime, bela moždana masa. Ova masa nalazi se u unutrašnjosti mozga.

Iz posmatranja razvoja mozga I pogotovo bele moždane mase naučnici su zaključili da razlog za visoku efikasnost ljudskog mozga leži u prve dve godine života, a manje u daljem sazrevanju. Zaključili su takođe i da usporeniji razvoj mozga nakon rođenja jeste zajednička osobina ljudi i šimpanzi. Ali tek nakon razdvajanja obe linije, mozak čoveka počeo je više da povezuje svoje delove, i tako biva efikasniji.

Autor: Agencije / Marina Komad

Odgovorna urednica: Dijana Roščić