I leptire pogađa toplotni talas
15. avgust 2018.
Verovatno ste čuli da insekti izumiru, i to ne sporim tempom. Mnoge vrste su dramatično ugrožene, širom sveta. I zato je veliki broj leptira ovog leta lepo iznenađenje. Ispostavilo se da je toplotni talas zbog kojeg se veliki deo Evrope znoji i žali, zapravo dobra stvar za mnoge vrste leptira.
Sve je dobro počelo za ove insekte, zbog hladne zime u mnogim severnozapadnim evropskim državama. Iako deluje kontradiktorno, teške zime su dobre za leptire zato što hladnoća ubija gljivične bolesti koje ugrožavaju njihove larve.
Sa hladnom zimom iza nas i vrelim, suvim letom dobili smo više leptira koji mogu duže da se hrane. Sjajno, zar ne?
Ali, nažalost, zbog ekstremne toplote „mogući su problemi u budućnosti” za ove male lepotane, rekao je ekolog Pol Ešton sa britanskog Univerziteta u Edžhilu.
Mnoge planinske vrste, kao što je močvarni šarenac, bolje se prilagođavaju hladnom vremenu – žive na većim nadmorskim visinama i njihove larve mogu da prežive ledene temperature. Planinske vrste su često tamnih boja, te ostaju tople apsorbujući toplotu sunca. Ali sa visokim temperaturama ovog leta, brzo se pregrevaju.
Takođe, postoji limit koliko visoko mogu da lete kako bi izbegli toplotu – zbog visine planine ili nedostatka biljaka kojima se hrane.
Čak i vrste koje ne žive na velikim nadmorskim visinama će imati problema kada dođe sezona polaganja jaja, rekao je Ešton. S obzirom na to da su mnoge biljke na koje leptiri polažu jaja uvenule zbog toplote, manje biljaka znači manje jaja, manje gusenica – i eventualno, manje leptira.
Na primer, vrsta agestis karakteristična za Škotsku i sever Engleske, jaja leže isključivo na cvet ružičastog bušina. Međutim, ova biljka raste samo na stenovitom tlu, što znači da će uvenuti na ovom vrelom i suvom vremenu.
Stoga sledećeg leta, možda neće biti mnogo leptira.
Da bi spasili leptire i druge insekte kao što su pčele, mnogi gradovi su počeli da sade divlje cveće. Stanovnici Bona zasadili su livadu „Bon cveta i zuji", koja leti obezbeđuje insektima hranu, dok zimi predstavlja mesto za odmaranje.
Ešton je naveo da jedan od glavnih razloga za opadanje broja leptira, pored globalnog zagrevanja, jeste i gubitak staništa. „To je delom zbog razvoja gradova, a delom zbog intenzivne poljoprivrede", objašnjava ekolog.
Ukoliko želimo ubuduće da gledamo leptire u prirodi, a ne na izložbama, moramo da delujemo sada. Sađenje divnog divljeg cveća u vašem dvorištu može biti početak!