„Drugi nose zlatne lance, ja vozim traktor“
1. jul 2019.
Tekst u vikend izdanju Noje cirher cajtung (NZZ) počinje opisom ranije delatnosti jedne mlade Bosanke. Ona je do pre pet godina na nemačkom telefonski prodavala pretplatu za Sky TV. Mada se zove Alisa Mujkanović ona se tada predstavljala kao Johana Nojmajer. Pošto je u Minhenu išla u osnovnu školu, njen nemački sa bavarskim akcentom i lažno nemačko ime pomagali su da proda više pretplata. Više to ne radi. Onda je pre pet godina prekinula studije i pokrenula privatni biznis:
„Od tada na razboju pravi od domaće vune i bosanskog drveta suvenire, igračke, nakit, dekoracije. Zanat je naučila od majke. U međuvremenu su zamenile uloge. Kao još deset radnica, majka kod kuće radi za nju. „Posao ide dobro, može se živeti od toga“, kaže Alisa Mujkanović. Ona se čak nosi mišlju da počne da izvozi svoje proizvode."
Autor teksta opisuje uspeh male firme Bogda, koja je u Visokom celi sprat privatne kuće pretvorila u radionicu i čiji je prodajni hit ovčica od vune.
„Uspešni mladi preduzimači i Bosna i Hercegovina, to najčešće ne ide zajedno. Ova balkanska zemlja najčešće pada u oči po negativnim ekonomskim pokazateljima. Nezaposlenost je 18 procenata, a za mlade čak 50 odsto. Postoje procene i sa mnogo većim procentima. Niko ne zna baš tačne cifre. Sve manje Bosanaca vidi svoju budućnost u zemlji koja je od rata završenog 1995. etnički podeljena.
Državni aparat nastao na osnovu Dejtonskog sporazuma je preglomazan i neefikasan. On stavlja svakom preduzetniku klipove u točkove. „Doing-Business-Ranking" Svetske banke pokazuje da je BiH iza susednih zemalja. Zato mnogi mladi i visokokvalifikovani stručnjaci okreću ovoj višenacionalnoj zemlji leđa. Alisa Mujkanović je izuzetak vredan hvale“.
Autor teksta navodi još jednog uspešnog čoveka koji u Alisinoj blizini takođe pokrenuo svoj posao. Dženan Hodžić na 2000 kvadrata zemlje koja pripada tašti i 8000 kvadrata koje je dodatno zakupio uzgaja voće i povrće. Cela porodica radi na zemlji, svojim proizvodima snabdeva velike samoposluge. „Pod imenom „Dr. Zo“ ovaj tridesedsedmogodišnjak je širom zemlje poznat kao rep muzičar. On smatra da nije tipičan reper: „Drugi nose zlatne lance, ja vozim traktor“. Medijska pompa oko njegove ličnosti mu je dozlogrdila, u poljoprivredi traži mir i spiritualnost.“
U tekstu se navodi da su i Alisa i Dženan bili učesnici programa švajcarske vlade za pomoć u zapošljavanju mladih ljudi putem pokretanja samostalnog biznisa. Autor je posetio i sarajevski supermoderni centar u kojem mladi preduzetnici iz IT-branše mogu iznajmiti poslovne prostorije - Hub-387.
Tamo je razgovarao sa Belmom Alagić, koja je studirala i radila u Čikagu, ali je bila i jedna od retkih koji su se vratili u svoju zemlju. Osnovala je internet platformu za učenje „Bookvar“. „Potencijal za učenje putem interneta joj izgleda velik, posebno u seoskim područjima. Ali ona je potcenila klijentelizam. „Kod javnih nabavki je partijska knjižica najčešće bitnija od toga šta nudiš“, kaže ona. Posao ide teško, prvi biznis plan je bio odveć optimističan. Da li misli na povratak u SAD? „Da, svaki dan! Ali ja ne odustajem tako lako".
Autor navodi njene reči da mnogi mladi ljudi ne žele da uprljaju ruke, da imaju nerealna očekivanja da budu šefovi čim završe fakultet, boje se napornog osmosatnog posla pa ostaju na džepu roditelja.
To su grube reči. Ali njih možete nezvanično čuti i kod predstavnika stranih razvojnih organizacija, kojih je u zemlji puno. Neki posmatrači vide u tome socijalističko nasleđe. U Jugoslaviji se država brinula o tome da ljudi sa fakultskim diplomama dobiju odgovarajuća mesta.
„Začudo, taj način razmišljanja imaju mnogi mladi, koji Jugoslaviju ne poznaju iz sopstvenog iskustva“, kaže jedan zapadni diplomata. U taj način razmišljanja spada i to, da prema podacima Svetske banke 89 odsto odraslog stanovništva teži nekom zaposlenju u javnom sektoru. I to ne zbog veće sigurnosti radnog mesta ili kraće radne nedelje. Važan razlog je veća plata. Plata državnih službenika je čak 40 odsto veća od plate u privatnom sektoru.
Ipak, zaključuje autor teksta „Bosna – uprkos svim poteškoćama“ Tomas Fuster, izuzeci kao Alisa i Dženan govore da mladi preduzetnici osim hrabrosti moraju imati i sreće: „U slučaju Alise Mujkanović sreća je došla u obliku mentorke, modne dizajnerke iz Pariza, koja ima veliki broj sledbenika na društvenim mrežama. Kada je ona objavila fotografiju male vunene ovce sa drvenom nožicom, obrt firme se za najkraće vreme udvostručio“.
Priredio: Dragoslav Dedović