Meklenburg-Prednja Pomeranija, Hamburg, Berlin, Brandenburg, Šlezvig-Holštajn i Severna Rajna-Vestfalija… Do sredine sledeće sedmice u šest od šesnaest nemačkih saveznih pokrajina počinje nova školska godina. Nakon zatvaranja škola u martu, onlajn-nastave od kuće tokom čitavih mesec dana i samo povremenih odlazaka u školu pre letnjeg raspusta, sada je u planu povratak na normalnu školsku nastavu. Hoće li to izaći na dobro?

„Svi mi čeznemo za normalnošću. Ali trenutno se nalazimo u situaciji koja nije normalna“, upozorava Suzane Jona, predsednica lekarskog udruženja „Marburški savez“. S obzirom na to da raste broj infekcija ona smatra da je u Nemačkoj već sada krenuo – za pandemiju tipičan „drugi talas“. „Već je krenuo drugi, niži talas“, ocenila je Jona u intervjuu za list „Augzburger algemajne“.

-pročitajte još: Škola uprkos koroni – kako će to funkcionisati?

Popušta disciplina

Ta lekarka upozorava da, sve dok se ne pronađe lek protiv Kovida 19, talas infekcija može da se suzbije samo pridržavanjem pravila o odstojanju i higijeni. Ali za to je i dalje potrebna disciplina, a ona kod sve više građana Nemačke – popušta. U kojoj meri će sada đaci poštovati nova pravila predviđena za novu školsku godinu?

Drugačije kretanje u školskim zgradama, bez drugih učenika koji idu iz suprotnog smera, odvojeni prostori u dvorištu za svaki razred tokom odmora i vremenski različiti rasporedi časova: time bi trebalo da se obezbedi da što manje učenika bude u direktnom kontaktu. „To nema smisla ako se ujutru sretnete u gradskom prevozu, razmenjujući poljupce i onda dođete u školu i držite odstojanje“, upozorava pred početak nove školske godine u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji direktor gimnazije u Rostoku Markus Rimer.

-pročitajte još: Da li zaista „virus u Nemačku dolazi sa Balkana“?

Rame uz rame u učionicama

Međutim, obaveza držanja odstojanja važi samo van učionica, jer u njima će ponovo biti popunjena sva mesta. Samo tako je moguć povratak na uobičajenu, normalnu nastavu. Za sve drugo nedostaje nastavno osoblje. Najmnogoljudnija pokrajina, Severna Rajna-Vestfalija, zato traži od učenika i nastavnika da nose maske i u učionicama – od petog razreda nadalje. Druge pokrajine smatraju da je to preterano i za sada traže da se maske nose samo između časova – dakle prilikom dolaska i na odmorima.

Pritom je već sada očigledno da će se u školske klupe vratiti i zaraženi učenici. Prva analiza korona-testova koji se odnedavno nude za turiste koji se vraćaju iz rizičnih područja, pokazuju da u proseku 2,5 odsto testiranih sa sobom donosi virus. Doduše, samo oko 40 odsto povratnika pristaje dobrovoljno da se testira. Dakle, stvarni procenat može da bude – i manji i veći.

Kada dolazi obaveza testiranja?

Savezni ministar zdravlja Jens Špan zato radi na zakonu koji predviđa obavezna testiranja: „Imamo prve nacrte, ali to želimo dobro da usaglasimo s drugim zemljama, jer on tamo treba da bude sproveden, na aerodromima i na železničkim stanicama. Do tada važi obaveza dvonedeljnog karantina za povratnike iz rizičnih područja.“

-pročitajte još: Polemike o broju učesnika demonstracija u Berlinu

Ali toga se pridržava sve manje putnika, pogotovo zato što im je delimično veoma lako da izbegnu obavezni karantin. Onaj ko recimo iz SAD putuje u Berlin, na aerodromu u ruke dobije papir na kojem piše da je po dolasku obavezan da se javi lokalnoj zdravstvenoj ustanovi. Ali upoređivanja podataka između službi dveju zemalja nema. Članovi porodice putnika-povratnika, čak i ako s njim žive pod istim krovom, tokom perioda predviđenog za karantin mogu i dalje slobodno da se kreću.

Biće više zaraženih

Minhenska virološkinja Ulrike Procer takođe upozorava da test može da bude i negativan, zato što je osoba još u periodu inkubacije i pozitivna postaje tek nakon tri-četiri dana. „Tu sumnju mogu da isključim samo ako se u roku od četiri, pet dana još jednom testiram, a do tada, dok nemam dva negativna testa, trebalo bi da izbegavam kontakte“, rekla je Procer u intervjuu za javni servis ARD.

Na rastući broj infekcija, vlasti i zdravstvene službe planiraju da odgovore tako što će lokalna ili regionalna žarišta virusa što je brže moguće otkriti i staviti pod kontrolu. Predsednica „Marburškog saveza“, Suzane Jona, smatra da su bolnice spremne za povećanje broja zaraženih Kovidom-19. S obzirom na to da drugi talas sporije raste, kreveti na odeljenjima intenzivne nege ovoga puta neće paušalno biti stavljeni na raspolaganje u čitavoj zemlji, već će se njihov broj povećavati u nekoliko etapa. „Sve dok tokom najvišeg stepena uzbune i ekspanzije ne budu iskorišćeni svi raspoloživi kapaciteti na odeljenjima intenzivne nege, za pacijente obolele od Kovida 19“, kaže lekarka.

Bez novog lokdauna!

Istovremeno, političari žele da se uobičajeni, svakodnevni život održi što je moguće duže. Ono što svakako žele da izbegnu jeste novo zatvaranje kompanija, prodavnica, ali i škola u čitavoj zemlji. „Naše čvrsto političko uverenje je da ono što se dogodilo početkom godine više ne sme da se ponovi“, naglašava ministarka obrazovanja Šlezvig-Holštajna Karin Prien u intervjuu za radio Dojčlandfunk. Ona govori i u ime svojih kolega iz ostalih saveznih pokrajina, koji u novoj školskoj godini žele da ponude što normalniju nastavu u školama.

Političari se pritom pouzdaju i u pomoć tehnike. Korona-aplikaciju, koja prati da li je korisnik bio u kontaktu sa zaraženom osobom, u međuvremenu koristi 16,5 miliona nemačkih građana. Od pomoći bi trebalo da bude i aplikacija koju je razvio institut Robert Koh, koja korisniku meri puls, broj pređenih koraka i druge stvari, a svi ti podaci ostaju na raspolaganju nauci.

Nemačka krivulja

Projekat se u međuvremenu toliko razvio da će monitoring-sistem za identifikaciju žarišnih grupa uskoro biti dostupan onlajn. „Pre dve sedmice smo kvantitativno mogli da obavimo prve analize i to se veoma dobro poklapalo sa prognozama vezanim za razvoj situacije kada je reč o gripu”, kaže za DW Dirk Brokman, epidemiolog berlinskog Humbolt-univerziteta i instituta Robert Koh.

Naučnik je uveren da aplikacija može da pomogne da se još bolje predvide dalja dešavanja vezana za korona-virus. „Taj proces sada možemo da automatizujemo, tako da zapravo dnevno možemo da utvrdimo krivulju koja se tiče Nemačke.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android