Drvar: „Obećao je pomoć i evo pomogao je“
30. januar 2020.
„Život u Drvaru jeste težak, ali se polako vraća u normalu“, kaže Olivera Jović. „Teško je bilo od povratka pre 15 godina pa do danas, ali nešto se dešava. Moja porodica i ja proizvodimo sve od drena. Borimo se. Vratili smo se pre 15 godina.“ Pored toga što u svom domaćinstvu proizvodi sve od drena, Olivera za sebe kaže i da je jedini kolporter u tom delu Bosne i Hercegovine.
A kada je reč o suživotu, dodaje, nema nikakvih problema: „Mi smo snalažljiv narod. Nekad je umetnost preživeti i mi preživljavamo. Nemamo nikakvih problema što se tiče suživota na čitavom ovom prostoru i to je najbolje od svega. Svega ostalog će biti.“
Vučić: Naš cilj je samo da pomognemo
Drvar je danas siromašna opština, podeljena između dva kantona u Federaciji BiH i nekoliko sela koja se nalaze na teritoriji Republike Srpske. Najvećim delom je pod šumom. Godine 1995. kompletno stanovništvo Drvara iselilo se u Republiku Srpsku, ali i druge zemlje, nakon akcija hrvatske vojske „Ljeto 95“ i „Maestral“. Srpski povratnici prošle godine su najavljivali blokade puteva ukoliko budu obeležene godišnjice tih događaja.
Nije se desilo ni jedno ni drugo, a odgovor je bio poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučiča Drvaru u septembru prošle godine, u okviru obeležavanja Dana sećanja. „Ovo je srpski grunt ovde. A ovaj narod je naučio da su razni režimi ovde bili, ali da su Srbi ostali. Ima srpskog grunta, ima srpskog naroda, a biće ga sve više“, rekao je tada Dodik. On je tom prilikom pozdravio najavu Vučiča da će opštini Drvar donirati milion evra.
Pet meseci kasnije u Drvaru je otvorena fabrika tekstila „Jumko“ koja zapošljava stotinu radnika. Otvorio ju je Vučić, uz obećanje da to nije kraj pomoći, a sve u cilju zaštite srpskog naroda u tom kraju. On je odbacio spekulacije da Srbija na taj način pokušava da izvrši veći politički uticaj na BiH.
„Da li Nemačka širi svoj politički uticaj kada zapošljava 70.000 ljudi u Srbiji? Ja bih hteo da zaposle 500.000. Danas je stotinu žena zaposleno. Mislim da to odgovara svakom u BiH, ne samo Miloradu Dodiku, već i Željku Komšiću i Šefiku Džaferoviću... Ne vidim šta to kome može da smeta. Mi želimo da ljudi ostanu na svojim ognjištima, i u Drvaru i u Republici Srpskoj. Naš cilj je samo da pomognemo“, rekao je predsednik Srbije.
Povratak u Drvar
Politička situacija u Drvaru danas je komplikovana. Opština je podeljena između dva kantona i Republike Srpske, a tu je i sve ono što uz taj „grad-slučaj“ ide još od 1995. godine. Do početka procesa povratka nakon rata, većina stanovnika bila je smeštena u Banjaluci, Šamcu, Prijedoru, Prnjavoru, Bijeljini... Veliki deo njih živeo je u kolektivnim centrima u Republici Srpskoj.
Domaće nevladine i međunarodne organizacije u BiH identifikovale su oblast Drvara već 1998. godine kao prioritetno područje za povratak. To je u narednim godinama – u najvećoj meri do 2005. – za rezultat imalo povratak velikog broja srpskog stanovništva.
Nova opštinska vlast
Poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, vlast u činili SNSD i HDZ BiH. Te stranke su krajem prošle godine izgubile većinu. Nedavno je na mesto predsednika skupštine opštine novom većinom izabrana Jasna Pećanac, predsednica Socijalista u Federaciji BiH.
Tokom jučerašnje (29.1.) posete Vučića Drvaru, Pežanac je potvrdila da bi već ove sedmice moglo da dođe do promena. „Da, imamo sednicu i imamo većinu. Neće biti problem da se smeni načelnik opštine“, rekla je kratko Jasna Pećanac.
Većinu u Drvaru sada čini koalicija SNS, PDP, SP, DNS i HDZ 1990. Oni su već uputili inicijativu za pokretanje postupka opoziva načelnice Dušice Runić (SNSD).
„Obećao je pomoć i evo pomogao je“
Većini građana Drvara je, međutim, dosta tih političkih previranja. Žele konačno da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Veliki deo njih upravo u pomoći Srbije vidi taj napredak.
„Bio je prošle godine, obećao je da će da pomogne i evo pomogao je. Niko od političara ranije iz Srbije nije bio u Drvaru, a Vučić je došao dva puta u zadnjih nekoliko meseci. Mala je fabrika, ali se nešto radi. Bar neku nadu da imamo“, kaže jedan Drvarčanin.
Drugi kaže da Drvar pruža mogućnost za razvoj, ali je zaboravljen od svih. „Oni (političari) dođu samo kada njima nešto treba, da uhvate neki politički poen. Ne kažem da ova pomoć nije dobra, ali to je kratkog daha. Treba nam konkretnih stvari, poput ove fabrike što je otvorena“.
U Drvaru je nekada dominirala drvna industrija, a danas je zaposlen tek deseti deo stanovništva, koji većinom radi u administraciji. Od predratnih gotovo 18.000 stanovnika, danas ih nema ni deset hiljada, a sezonski poslovi, rad u drugim opštinama i drugom entitetu, jedini su izvor primanja.
Rad u dve smene
Otvaranje pogona „Jumko“ nada je i za Ljilju Lacić. Ona je jedna od stotinu žena koja će da radi u toj fabrici: „Bila sam nezaposlena, prijavila sam se i dobila posao. Zadovoljna sam uslovima, svim. Pre toga sam svašta radila, ne mogu ni da nabrojim. Situacija jeste teška, mnogo ljudi nema posla ili rade sezonske poslove, ali to je više za muškarce, jer rade u pilani. Ja sam prezadovoljna ovim poslom“, kaže Ljilja Lacić.
Stamenko Korićanin, direktor „Jumka“, kaže da će fabrika da radi i u dve smene, da repromaterijal dolazi iz Srbije, ali da će uskoro imati zaokruženu kompletnu proizvodnju. „Trenutno šijemo radna odela za Elektroprivredu Srbije i za sada imamo dovoljno posla“, kaže Korićanin.
Turizam kao šansa
Nekada je kroz Drvar godišnje prolazilo i do 200.000 turista, a danas ih je jedva 15.000. Drvarčani su obnovili deo muzejskih sadržaja i oživeli deo turističke ponude. U tome je šansu video Duško Letić, koji upravlja etno-selom Dodig. Vizionar, koji u razvoju turizma vidi budućnost svog grada uspeo je, iako teško, da nakon povratka 2004. pokrene pozitivnu priču. Ona iz današnje perspektive ima odličnu budućnost.
„Turizam je značajna grana privrede. Ja sam radio kao ugostitelj ranije, prilagodio se uslovima i danas imam uspešno domaćinstvo u kojem se traži krevet više. Goste imam iz čitave Evrope“, kaže Letić.
Život u Drvaru je, kaže, težak, ali stvari se pomeraju sa mrtve tačke, za šta je dokaz i otvaranje fabrike „Jumko“. Pa ipak, Letić naglašava da se ne uzda toliko u političare, koliko u ono: „U se i u svoje kljuse!“