Predsednik Srbije i Demokratske stranke (DS) Boris Tadić ponovo je iskoristio evropske integracije kao glavni argument protiv raspisivanja vanrednih izbora u Srbiji. Javnosti je, naime, poručeno da bi izbori mogli biti raspisani tek onda kada Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. To je u debatu oko izbora unelo i neke nove teorije, poput one da je takav dogovor postignut unutar vladajuće koalicije, i čak da je u takvom dogovoru učestvovala i EU.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ne veruje da je u Briselu napravljena neka politička formula u kojoj bi se vlasti pomogle pred izbore kandidaturom za članstvo u EU. Brisel u suštini ne interesuje ko je na vlasti u Beogradu, i sve što odatle možemo čuti jeste ponavljanje uslova koji se moraju ispuniti za dobijanje statusa kandidata, ističe Stanković.

„Ali, vezivanje kandidature za izbore je više neka vrsta stava koji ima vlast u Srbiji. Ne verujem da je neko u Briselu blanko obećao kandidaturu Demokratskoj stranci, ili bilo kojoj drugoj stranci vladajuće koalicije, onog trenutka kad budu raspisani izbori. Prosto, kandidatura podrazumeva neki skup uslova koje treba da zadovolji svaka vlada u Beogradu, bez obzira ko tu vladu činio“, smatra Stanović.

Žurba opozicije je razumljiva, ali je isto tako i razumljiva želja vlasti da ne raspisuje izbore dok ne bude mogla da izađe pred birače sa nekim značajnim uspehom, kakav je recimo dobijanje statusa kandidata za EU, kaže za Dojče vele politički analitičar Milan Nikolić. I pored toga, analiza instituta IFIMES iz Ljubljane zaključuje da su vanredni izbori u Srbiji neizbežni. Milan Nikolić smatra da je ta ocena netačna.

„Vladajuća koalicija sada ima, istina tanku, ali sigurnu većinu u parlamentu. Ona nema nijedan pozitivan razlog da ide na vanredne izbore, šta više, ona bi sebi nanela štetu ukoliko bi išla na izbore. Znači, da bi se ona nagovorila da ide na tako nešto, mora joj se nešto pozitivno ponuditi, nešto što će nadići one štete koje bi ona eventualno imala. U tom smislu bi morali da razmišljaju i naprednjaci. Ja, naravno, ne razmišljam za njih, i ne znam šta bi to moglo biti, ali oni moraju da ponude nešto veoma ozbiljno, a ne samo ovo što sada rade: padaju u vatru, pokazuju nervozu, i slično“, kaže Nikolić.

Pravi neprijatelj vlade je loša ekonomska situacija, oko toga se analitičari potpuno slažu. U aprilu se najavljuje neka vrsta reprize protesta u Hrvatskoj, a tu je i najavljeni miting Srpske napredne stranke (SNS). Zamrznute plate i poskupljenja su svakako nešto što se vlastima neće oprostiti na narednim izborima, kaže Dejan Vuk Stanković. Međutim, opozicija je previše razjedinjena, i bez nekog širokog fronta ona neće uspeti da natera vlast na izbore, smatra Stanković.

„Mislim da ukoliko ne bude masovnih i organizovanih protesta, gde bi se pojavio neki politički autoritet, koji bi mogao da artikuliše sve te brojne nezadovoljne glasove, da će za vlast ipak biti najgora ta poskupljenja koja nas čekaju u sledećim danima i nedeljama. Dakle, to će biti zapamćeno, i onda verovatno onog trenutka kada se dogodi glasanje to verovatno biti artikulisano kroz neku vrstu protestnog glasanja“, očekuje Stanković.

Upravo zbog pokušaja DS da monopolizuje proces evropskih integracija, pojavile su se analize u kojima se kaže da i Briselu postaje jasno da srpske vlasti iza priče o EU prikrivaju korupciju i lično bogaćenje. Dejan Vuk Stanković smatra da te primedbe nisu bez osnova. Vidljivo je da postoji dosta ljudi unutar ili pored DS koji su i politički i finansijski profitirali od evroreformske retorike, kaže Stanković. To u nekoj perspektivi kompromituje ideju evropske Srbije, zaključuje Stanković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković