Nepovredivost granica je u Ukrajini dovedena u pitanje „rečima i delima“, rekla je kancelarka Angela Merkel u nemačkom parlamentu uoči samita lidera članica NATO u Varšavi. Merkelova je za pogoršanje bezbednosne situacije jasno okrivila Rusiju, navodeći da će dalja saradnja sa Moskvom najviše zavisiti od ispunjavanja dogovora iz Minska. Kancelarka je branila odluku da se trupe NATO trajno rasporede u Poljskoj i baltičkim zemljama.

Uz ironični smeh iz klupa opozicione Levice, Merkelova je ponovila da planirani raketni štit služi odbrani te da nije uperen protiv Rusije. Ona se založila i za nastavak dijaloga NATO i Moskve: „Saglasni smo da trajne bezbednosti u Evropi može biti samo sa Rusijom.“

Šefovi država i vlada zemalja NATO u petak i subotu se sastaju u Varšavi, a najkrupnija odluka koju će doneti biće ona o raspoređivanju četiri bataljona sa po hiljadu vojnika u baltičkim zemljama i Poljskoj. Nemački Bundesver će sa nekoliko stotina vojnika biti predvodnik bataljona u Litvaniji. „To je jedan duboko defanzivni koncept“, rekla je kancelarka.

Podela i u Bundestagu i u vladajućoj koaliciji

Košefica poslaničke grupe Levice Sara Vagenkneht kritikovala je da NATO povećava rizik „vojne eskalacije sa Rusijom“, podsetila da zemlje NATO daju 13 puta više novca za odbranu od Rusije te da to ne može biti put do bezbednosti u Evropi. „75 godina nakon početka nemačkog rata uništenja sada se u neposrednoj blizini ruske granice ponovo dešavaju ratoborne vežbe s nemačkim učešćem“, rekla je Vagenkneht.

O odnosu NATO i Rusije inače postoje različita gledišta i u nemačkoj vladajućoj koaliciji. Dok Merkelova govori u ime svojih demohrišćana, socijaldemokratski šef diplomatije Frank-Valter Štajnamjer nedavno je povodom vojne vežbe u Poljskoj upozorio da ne treba „vitlati sabljama“ i izvikivati „ratne pokliče“. Zbog toga su brojni demohrišćani oštro kritikovati ministra.