Priču o Konavoskim stenama i izlazima na more pod tom jedinstvenom pojavom na hrvatskoj obali Jadrana, najbolje je započeti s jednog od dva njihova kraja. U ovom slučaju krenuli smo s jugoistoka: iz Molunta, uz Cavtat jedinog zaliva-luke u Konavlima. Od tog mesta, ovde gledano iz uvale uz poluostrvo Rat, klisure se postupno uzdižu ka svojim impozantnim vrhuncima.

Svako selo Donje bande Konavala po pravilu ima bar jedan izlaz na more. Prvi na našoj ruti, među onima s lakšim pristupom, jeste spust ispod sela Radovčići. Nekoliko kilometara od Molunta, na lokalitetu Pendža, meštani su uredili kupalište usred gromadnih stena, pod gotovo okomitim liticama.

Nekoliko nautičkih milja od ove tačke, pravo prema pučini, nalazi se najdublji deo Jadranskog mora – preko 1.200 metara modrocrnog ponora zvanog Južnojadranska kotlina. Time postaje jasnije zašto odavde nadalje više u principu nema ostrva, već se pogledu nudi samo otvoreno more, sve do Italije i Otranta.

Konavoske stene na potezu od Molunta do Cavtata protežu se, nalik bedemu, u dužini gotovo 20 kilometara, a mestimično su visoke i više od 200 metara. Kako to da onda nema bojazni da će se neka gromada obrušiti na kupače? Jednostavno, najveći deo erozija odvija se pod uticajem ogromnih zimskih talasa, južina i kiša, pa je s proleća odrađen i taj deo redovnog čišćenja.

Od bogate flore na škrtoj podlozi duž Konavoskih stena izdvajamo kapare, drvenastu mlječiku, mirtu ili mrču, planiku i alepski bor, kao i primorske hrastove česvinu i oštriku. Ali, nijedna od tih biljaka ne približava se tako blizu moru kao motar, sukulenta znana i po jestivim mladim izdancima.

Zahtevnije prilaze meštani su opremili ogradama. Obično se radi o svega nekoliko minuta šetnje, dok je pristup tim stazama s druge strane, od vrhova klisura, najčešće moguć i automobilom. To do sada nije izazvalo navalu turista i neugodne gužve, mada i Konavlima već prete određeni megalomanski nekretninsko-preduzetnički projekti.

Jedina plaža ispod ovih stena jeste Pasjača, nadomak sela Popovići; u daljini se vidi poluostrvo Prevlaka. Plaža je od prvobitnog uskog pojasa žala narasla zbog uticaja ljudi, ali slučajno. U blizini je pre pola veka probijen izlaz odvodnog tunela iz Konavoskog polja, do tada vodoplavnog, pa je od iskopne građe već do idućeg leta more formiralo naslage oblutka.

Odvodni tunel kod Pasjače nije tamo i jedini. Na drugoj strani, gdje je uređen noviji pristup plaži, staza na jednome mjestu prolazi doslovno kroz stijenu. No valja reći i da su Konavle, regija-općina dužine oko 20 i širine 10 kilometara, geografski izuzetno raznolike: klisure, otočići, poluotoci, uvale, brda, planine, polje, doline, rječica, potoci, itd.

Visoko nad plažom nailazimo na dubrovačku zečinu, najpoznatiji biljni endem tog kraja. Sada je vreme njenog kasnog cvetanja i većina latica je posivela, pa ipak, već i tih par zaostalih jarkožutih tačaka na steni neizostavno upada u oko. Zečina je poznata kao zaštićena vrsta, a najbolju odbranu joj svakako predstavlja njena sklonost da raste na teže pristupačnim mestima.

Još malo dalje, prema severozapadu, kod mesta Čilipi, posećujemo Luku čilipsku, popularno kupalište s nenapadno uređenim betonskim površinama između stena, osvetljenjem i pijaćom vodom, kao i skakaonicama za kupače. Hridi su tu vidno niže i manje strme, u lagano silaznoj putanji prema Cavtatu.

Pored stepenica za pomoć kupačima pri ulasku u more i izlasku, konavoska kupališta često su opremljena i dizalicama za barke iliti kaiće. Ta mala i lagana plovila služe meštanima u ribolovu, ali nije preporučljivo ostavljati ih vezane u moru, čak ni u ovo doba godine – zbog hirovitog vremena.

Duž vrhova Konavoskih stena od Cavtata do Radovčića, pruža se pešačko-biciklistička staza s putokazima i nekoliko tabli sa obaveštenjima. Planira se njeno uređenje sve do Molunta, uglavnom putevima koje su donedavno krčili i koristili težaci. To je nekada bio tradicionalno poljoprivredni kraj.

Prilikom infrastrukturnih radova na izlazima prema moru, oprema i potrebna građa najviše su kroz protekle decenije dopremani, ako već ne čamcima s morske strane, na – leđima. Ne samo ljudskim, naravno – već i magarećim. Iako smo kod sela Močići pronašli i ovu nesumnjivo veoma korisnu teretnu žičaru.

Močići su poslednje selo na našoj turi, smešteno između Čilipa i Cavtata. Jedno od dva seoska kupališta zove se Zarubača, a prišli smo mu makadamskom cestom i betoniranom kamenom skalinadom kroz raskošnu makiju. Uostalom, tamo i same hridi izgledaju kao gigantski kaskadni spust do mora.

Kupanje i plovidba pod Konavoskim stenama za iole većih talasa krajnje su rizični. S tim na umu, grupa lokalnih entuzijasta prikupila je pre izvjesnog vremena sredstva i na više mesta okačila pojaseve za spasavanje s konopcima. Zimske udare mora, silinu, visinu i doseg talasa, pak, teško je opisati. Za tako nešto bila bi nam potrebna dodatna foto-galerija.

U Zarubači završavamo naše putovanje Konavoskim stenama, a da smo posetili samo polovinu tih seoskih izlaza na more. S ove tačke vide se prva cavtatska hotelska zdanja i najveći konavoski školj – Mrkan. Između njih, u zadnjem planu, u popodnevoj letnjoj izmaglici nazire se belina zidina Dubrovnika.

Ipak, rutu punu prirodnih, ali i kultivisanih atrakcija, zaključićemo jednim važnim podsetnikom. Iako se Konavle ponosi ekološkom očuvanošću, ni ono nije imuno na morske nanose smeća poput ove koju smo pronašli na jednoj lokaciji. A kao što smo na portalu DW u više navrata pisali, to je opasnost po čitav Jadran i pravi međunarodni problem.