Olakšanje je bilo veliko kada se saznalo da je nemačka kompanija jedna od prvih u svetu razvila vakcinu protiv infekcije izazvane korona-virusom. U Nemačkoj je bila uočljiva i izvesna količina ponosa: Bajontek je, na kraju krajeva, kompanija iz Majnca.

Ali ponos i olakšanje brzo su se pomešali sa skepsom, jer su se, nakon odobravanja, vakcine postavila mnoga pitanja: koga najpre vakcinisati i kojim redosledom? A pre svega: mogu li vakcine da se nabave na vreme?

Vakcine iz SAD i Rusije

Danas je na raspolaganju čitav niz vakcina, mada su neke veoma kontroverzne. Na primer, vakcina švedsko-britanskog koncerna AstraZenkca dospela je na loš glas u martu zbog sumnji da izaziva trombozu. Neke zemlje, uključujući i Nemačku, najpre su prestale da koriste tu vakcinu, da bi je zatim ponovo odobrile.

Grupa vakcina odobrenih u Evropskoj uniji uskoro bi mogla da dobije još jednog člana: Sputnjik V. I vakcina američke kompanije Džonson i Džonson, koja je već dobila zeleno svetlo u Švajcarskoj, uskoro bi mogla da dobije i dozvolu u EU.

Nije dovoljno kupiti firmu

Rolf Hemke, predstavnik Udruženja firmi za istraživanje (VFA) koje okuplja gotovo 50 nemačkih farmaceutskih kompanija, u intervjuu za DW kaže: „Jedno je proizvoditi u malim količinama, a drugo odjednom povećati proizvodnju do maksimuma“.

Bajontek je na taj izazov odgovorio tako što je od konkurenta Novartisa preuzeo pogon u Marburgu – potpuno opremljen, s dobro obučenom radnom snagom. Ipak, kaže Hemke, pogon jeste već imao „sisteme za razmnožavanje bakterija, kao i sisteme za njihovo odstranjivanje i čišćenje – ali ništa što bi odgovaralo novim zadacima i izazovima.“

-pročitajte još: Infekcija posle vakcine? Moguće, ali vakcine spasavaju život!

To potvrđuje i jedan od dvoje osnivača Bajonteka Ugur Šahin. Taj naučnik je za „Špigel“ rekao: „Proizvodnja mRNK-vakcina u smislu kvaliteta, je sve samo ne trivijalna stvar. Ne možete jednostavno da preusmerite proizvodnju pa da, umesto aspirina ili sirupa za kašalj, odjednom pravite vakcine. Taj proces zahteva veliku stručnost, godine iskustva i odgovarajuću opremu i tehnologiju.“

U pomoć sada stiže konkurencija: francuska grupa Sanofi – čiji projekat razvoja sopstvene vakcine trenutno ne napreduje dobro – obećala je da će od leta moći da proizvodi Bajontek vakcinu u svojim pogonima u Frankfurtu na Majni.

Ali ništa ne funkcioniše samo od sebe

Razvoj novog leka ili vakcine obično je zadatak malog tima specijalizovanih naučnika-istraživača. Uz pomoć sponzora ili većih instituta za istraživanje, oni su u stanju da proizvedu dovoljne količine vakcina za klinička ispitivanja, odnosno za proces pribavljanja dozvole.

Ali nijedan istraživački tim nije u stanju da proizvodi ogromne količine vakcina. Pa čak ni velike kompanije ne postižu to same, kaže Rolf Hemke. „U farmaceutskoj industriji uvek zavisite od dobavljača.“ Recimo, „mRNK se pakuje u neku vrstu mehura, a za to su potrebni odgovarajući sastojci. Bez pravih dobavljača zapravo ne možete ništa.“

I Ugur Šahin, koji je razvio vakcinu protiv kovoda-19, to isto tako vidi. Ali i upozorava da nisu potrebni samo specijalizovani dobavljači, već i veća konkurencija: „Postoji rupa (u snabdevanju), jer nema dovoljno drugih odobrenih vakcina.“

Posebne flašice za vakcine

Pa i za flašice u kojima se drže doze vakcina potrebno je posebno staklo. Flašice za vakcinu Bajontek/Fajzer, recimo, moraju biti posebno otporne na temperaturu i ne smeju da reaguju na hemikalije. Takvo staklo tipa borosilicatglas proizvodi firma „Šot“ iz Majnca još od 1887. godine. Ta kompanija je, pored italijanske firme „Stevenato i nemačke „Gereshajmer“ jedna od tri koje dominiraju svetskim tržištem u proizvodnji te vrste stakla.

Firma „Gereshajmer“, nazvana inače po gradskoj četvrti Diseldorfa, odavno nema ništa s lokacijom na kojoj je osnovana. Njeni proizvodni pogoni su tamo gde su i kupci - u SAD i Meksiku, i proizvode flašice sa severnu Ameriku. Tri njihove fabrike u Kini i jedna u Indiji snabdevaju azijsko, a pogoni u francuskom Šalonu i poljskoj Boleslavi evropsko tržište. Flašice za vakcine za nemačko tržište prave se u gradiću Binde u Severnoj Rajni Vestfaliji.

Za predstavnika VFA Rolfa Hemkea potpuno je jasno: „Nijedna firma nije u stanju da sama odgovori na potrebe u isporuci u nekom realnom vremenskom roku. To nije moguće.“

Međunarodna saradnja1

S obzirom na to da većina proizvođača vakcina ne raspolaže pogonima za industrijsku proizvodnju, došlo je do povezivanja sa kompanijama koje imaju proizvodne kapacitete, o čemu je nedavno pisao i list „Frankfurter algemajne cajtung“. Tako Moderna sarađuje sa švajcarskom firmom Lonza i španskom Rovi.

Kjurvek, koji je pored Bajonteka drugi nemački proizvođač, počeo je sa izgradnjom i opremanjem sopstvenih proizvodnih pogona, ali to će biti gotovo tek iduće godine. Ta kompanija za sada u proizvodnji mRNK sarađuje sa minhenskom Wacker Chemie AG, a za punjenje flašica zadužena je francuska firma Faraeva. Drugi partneri nisu poznati.

Bajontek trenutno u svojoj centrali u Majncu proizvodi nosioce genetičke poruke mRNK. Firma Laupheimer Rentschler Biopharma uklanja ostatke hemikalija. Za upakivanje mRNA u nanočestice lipida brine kompanija Polimun i Dermafarm. Firma „Zigfrid Holding“ iz Hamelna u Donjoj Saksoniji puni flašice gotovim vakcinama.

Pa čak ni takve kooperacije međutim dovoljne da bi se podmirila potreba i potražnja za vakcinama. Zato indijska kompanija „Serum Institut“, jedan od najvećih svetskih proizvođača vakcina, planira proširenje proizvodnih kapaciteta i saradnju sa novim partnerima. Problem je što proizvođači ne mogu da obustave proizvodnju drugih važnih vakcina: protiv rubeole, ospica, boginja. A mora da se radi i na novim vakcinama protiv gripa.

Solidarnost sve manja

U Nemačkoj su ljudi umorni i nestrpljivi. Razočarani su sporim tempom vakcinacije. Govori se da je vlada „zakazala“ i ona se sada nalazi pod pritiskom. Opada i solidarnost među evropskim državama. Vladu u Londonu optužuju da je dobila vakcine od EU, a da gotovo uopšte nije spremna da isporuči vakcine svog proizvođača u ostatak Evrope. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc insistirao je uoči samita Evropske unije da dođe do korekcije u raspodeli vakcina. „Problem je što su neke zemlje dobile tri puta više vakcina od drugih. Ako se tako nastavi, to će izazvati štetu u EU kakva još nije viđena“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.