Ključ je toliko veliki da u tašnu Alegre Mace teško da može stati išta drugo. „To je originalni ključ naše sinagoge. Star je skoro 200 godina. Dobrodošli u našu staru sinagogu u Janjini", govori Alegra. U svetlom, velikom prostoru ima mesta za 400 vernika. Alegra Maca pokazuje dragoceno blago: knjigu pesama u kojoj su tekstovi napisani na grčkom jeziku, ali hebrejskim pismom - to je jedinstveno u jevrejskoj kulturi.

Grad Janjina na severozapadu Grčke vekovima je bio centar jevrejske kulture. Većina članova ove zajednice ubijena je tokom nemačke okupacije. Od malobrojnih preživelih, mnogi su emigrirali. Danas je jevrejska zajednica grada Janjine toliko mala da teško može održavati verske službe jer se retko događa da se okupi potreban broj od deset članova zajednice.

Najveća i najšokantnija stvar u sinagogi su brojne mermerne ploče na zidovima. Tamo su ugravirana imena 1.750 članova jevrejske zajednice u Janjini: njih su proterali nemački okupatori u proleće 1944. i ubili u koncentracionim logorima - muškarce, ženu i decu.

Jevreji u ovom gradu su naročito svesni da ih je malo kada dođu jevrejski praznici, kao što je sada za vreme obeležavanja Hanuke u periodu od 10. do 18. decembra. Ali oni uprkos tome žele zadržati svoju kulturu i tradiciju.

„Među ubijenima je bilo 651 dete u dobi od nekoliko meseci do trinaest godina", objašnjava Alegra i dodaje da su svi oni bili rođeni u Janjini, a ubijeni u Aušvicu.

Samo 180 Jevreja iz Janjine je preživelo holokaust - među njima i otac Alegre Mace, ali i roditelji Mosisa Elisafa, predsedavajućeg Jevrejske zajednice Janjina: „Zajednica je mala, ne broji više od 50 članova, ali je bogata tradicijom", navodi on.

Janjina je bila središte takozvanih „romaniotskih Jevreja", odnosno Jevreja koji su govorili grčki.

Mozes Elisaf je već godinu i po dana i gradonačelnik grada Janjina sa 110.000 stanovnika. Kaže da u njegovom rodnom gradu ima predrasuda prema Jevrejima, a antisemitizam u celoj Grčkoj je u porastu.

Za vreme predizborne kampanje mu nije bilo lako: „Drugi kandidati su pokušali okrenuti ljude protiv mene. Ne otvoreno, već prikriveno. I to pre svega u okolnim selima koja pripadaju gradu. Ali ljudi me tamo poznaju. Dvadeset godina sam profesor medicine i lečio sam mnoge ljude u bolnici. Dakle, znaju me u celom gradu i to verovatno najbolje objašnjava moj izborni uspjeh", priča Elisaf.

Jevrejska zajednica je uvek bila deo Janjine - više od hiljadu godina unazad. Ali: ima li i ona budućnost?

„Bojim se da ne", odgovara gradonačelnik Elisaf. A kao razlog navodi: „Broj [članova zajednice] i dalje opada, stari umiru, a mlađa generacija gubi vezu s nama jer bračne partnere pronalaze van jevrejske zajednice. Dakle, naša zajednica verovatno nema budućnosti. Ali mi želimo da očuvamo sinagogu, groblje, knjige i arhiv, tako da ostane uspomena na ovu jevrejsku zajednicu."

Allegra Maca u sinagogi prikuplja dokumente za izložbu o bogatoj istoriji jevrejske zajednice. To je, kaže ona, i priča o mirnom suživotu muslimana, Jevreja i hrišćana u ovom gradu:

„Ovde su svi zajedno živeli s poštovanjem jedni prema drugima 500 godina. 500 godina nije bilo sukoba između Jevreja i Osmanlija ili između Jevreja i hrišćana, već samo lepe priče", govori Alegra i dodaje: „Iz tih priča iz prošlosti možemo puno naučiti. One se ne smeju zaboraviti”.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android