Dvodnevna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj izazvala je potpuni razdor između predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Andreja Plenkovića. Predsednica i premijer ne samo da su tom prilikom nastupali neusklađeno, već su se i međusobno sabotirali.

Kada je predsednica države pozvala Vučića, očigledno mimo volje i saglasnosti premijera, premijer je, mimo predsednice, naravno, otvorio pitanje ratne odštete. Dok su iz vlade stizale izjave o tome da bi srpski predsednik trebalo da se izvini Hrvatskoj zbog devedesetih godina, predsedništvo je to pitanje relativizovalo i marginalizovalo.

- pročitajte još: Poruke dobre volje?

I to nije samo još jedan primer neusklađenosti predsednice i premijera, koji se očigledno takmiče ko će da vodi glavnu reč u hrvatskoj spoljnoj politici. Hrvatski Ustav o predsednici i premijeru govori kao o sukreatorima spoljne politike, ali Vučićeva poseta pokazala je da njih dvoje, iako dolaze iz iste političke opcije, uopšte nisu saglasni oko spoljnopolitičkih prioriteta.

Kako će taj spor da se odrazi na hrvatsku spoljnu politiku? To pitanje naročito je važno u kontekstu hrvatskog sprovođenja nove evropske Strategije za Zapadni Balkan, a pogotovo u vezi sa skorim hrvatskim predsedavanjem Evropskoj uniji 2020. godine, sigurno najvećim hrvatskim diplomatskim izazovom od ulaska u EU 2013.

Ozbiljan nesporazum

Komentator i dopisnik „Večernjeg lista“ iz Brisela Tomislav Krasnec smatra da će spor premijera i predsednice zbog Vučićeve posete da ostavi „trajne razorne posledice“ na njihov odnos i da njih dvoje od tog spora „neće uspeti da se oporave“. Krasnec naglašava da tu nije reč o „bilo kojoj temi i bilo kakvom nesporazumu“, već o „vrlo ozbiljnom nesporazumu i neusklađenosti“.

Tu je, kaže, reč o odnosu sa Srbijom, zemljom s kojom je Hrvatska do juče bila u ratu. I tu , prema njegovom mišljenju, nije reč samo o nekoordinaciji, već i o svesnom međusobnom zabijanju autogolova, poput otvaranja pitanja ratne odštete uoči Vučićevog dolaska. Radilo se, kaže Krasnec, o „svesnom miniranju posete“, a, kako kaže, bilo je i sujete i lične povređenosti, kao i nedostatka „državničkog razmišljanja“.

„Poseta Vučića Hrvatskoj najčudnija je i politički i diplomatski najnepripremljenija poseta stranog državnika koju pamtimo. Mislim da će preko toga i predsednica i premijer teško da pređu i da će to još dugo da pamte. Morali bi da ulože veliki trud da taj nesporazum saniraju i prevladaju, a s obzirom na do sada uloženu količinu dobre volje, ne verujem da će se to i dogoditi. Zato mislim da će ih ovaj nesporazum obeležiti do kraja mandata“, prognozira za DW Krasnec.

Slaba Hrvatska još slabija

Prema njegovom mišljenju, taj slučaj ugroziće njihovu buduću komunikaciju i onemogućiti usaglašene stavove o spoljnopolitičkim pitanjima, što će onda negativno da utiče i na ulogu Hrvatske u sprovođenju evropske Strategije za Zapadni Balkan.

„To će dodatno oslabiti Hrvatsku, koja ni do sada nije imala uticajan glas u evropskoj raspravi o Balkanu. Navešću samo jedan primer: dok svih 27 članica govori o Zapadnom Balkanu, samo Hrvatska govori o jugoistočnoj Evropi. To pokazuje da Hrvatska uopšte ne govori istim jezikom kao EU. Hrvatska time beži od Zapadnog Balkana, što je imalo smisla u vreme kada su Hrvatsku svrstavali u Zapadni Balkan, ali ovde je reč o nazivu za grupu od šest država, kojoj Hrvatska ne pripada“, objašnjava Krasnec.

- pročitajte još: Velika potreba za razgovorom

Spor predsednice i premijera, prema njegovom mišljenju, vidljiv je i po nedoumicama kako iskoristiti pristupanje Srbije za rešavanje otvorenih pitanja. Krasnec smatra da predsednica države zagovara minimalističku politiku malih koraka, o čemu svedoči i njen poziv Vučiću da poseti Hrvatsku, dok su u Vladi skloniji maksimalističkim zahtevima, kao što je zahtev za ratnom odštetom – najteži zahtev što će Hrvatska i Srbija uopšte imati na dnevnom redu.

„Ustavni odmetnici“

Da će neusklađenost predsednice i premijera naškoditi Hrvatskoj i njenoj verodostojnosti, veruje i politikolog i osnivač Instituta za evuropske i studije globalizacije Anđelko Milardović. On ocenjuje da je odnos predsednice i premijera obeležen „rivalstvom i međusobnim neprijateljstvom“.

„To nikako ne može da se završi dobro. Oni se ponašaju kao da vode dve različite spoljne politike i dve različite države, što je potpuno neprihvatljivo. Spoljnu politiku trebalo bi da vodi ministarka spoljnih poslova, ali u taj posao se mešaju i premijer i predsednica, a pritom deluju nekoordinirano. Premijer pritom pokušava da se uskladi s evropskom, a predsednica, koja je zapravo preuzela ulogu šefice diplomatije, s američkom politikom – dok između tih dveju politika, evropske i američke, vlada velika napetost. Šta je onda uopšte hrvatska spoljna politika? Da li je to normalno političko ponašanje dvaju političkih aktera, sukreatora spoljne politike? Smatram da nije, jer to proizvodi konfuziju u odnosima Hrvatske s međunarodnom zajednicom“, ocenjuje Milardović. On istovremeno poziva predsednicu države i premijera – koje naziva „odmetnicima od hrvatskog Ustava“ – da se „vrate u ustavne okvire“.

- pročitajte još: Da li je dovoljno vode proteklo Dunavom?

Takva neusklađenost hrvatskih političkih aktera, prema njegovom mišljenju, mogla bi loše da se odrazi i na buduće hrvatsko predsedavanje Evropskoj uniji. Jer, pita se Milardović, kako će Hrvatska da vodi glavnu riječ i predsedava Uniji, dok hrvatski politički akteri nisu kadri da postignu ni minimalan konsenzus oko vođenja spoljne politike i spoljnopolitičkih prioriteta?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android