Jina Mahsa Amini (22) umrla je 16. septembra prošle godine u pritvoru iranske „moralne policije“. Navodno je privedena zbog „nepropisnog“ nošenja hidžaba, marame kojom žene u Iranu moraju da pokrivaju kosu u javnosti.

Javnost je bila uverena da je ova mlada Kurdkinja zapravo ubijena – to jest da je podlegla povredama posle batina.

Mlade žene su tada povele najveći protesni pokret koji je Islamska Republika videla poslednjih decenija. Vlasti su odgovorile brutalno, uhapšene su hiljade demonstranata, stotine su ubijene i pogubljene. 

Godinu dana nakon smrti Jine Mahse Amini, vlasti u Teheranu su uzele na zub sve što bi podsećalo na protest, plašeći se da bi godišnjica mogla ponovo da okupi masu na ulicama. Pomno prate članove porodica onih koji su izgubili život tokom protesta. 

Na meti su porodice žrtava 

Proteklih dana uhapšeno je nekoliko članova porodica ubijenih demonstranata. Među njima je i Mashala Karami, otac uhapšenog demonstranta Mohamada Mehdija Karamija, koji je pogubljen u januaru ove godine. Otac Karami je priveden 21. avgusta. 

Grupe za ljudska prava izvestile su da je u proteklih pet meseci uhapšeno oko 70 ljudi koji su izgubili svoje najmilije u protestima. Početkom septembra je priveden i ujak Jine Mahse Amini, a na samu godiünjicu i njen otac. On je ubrzo pušten, navodno uz upozorenje da ne sme da obeleži godišnjicu stradanje kćerke.

Jedan dobro informisani izvor u Iranu, koji je iz bezbednosnih razloga želeo da ostane anoniman, rekao je da vlasti motre i na okupljanja na grobovima ubijenih tokom demonstracija. Prema ovom izvoru, snage bezbednosti smatraju ožalošćene porodice potencijalnim katalizatorom za ponovno oživljavanje protesta u Iranu. 

Tako je u julu uhapšeno osam osoba, koje su se okupile u blizini groba Mehrshada Šahidinejada, 20-godišnjeg studenta, ubijenog u oktobru tokom protesta u gradu Arak. Osuđeni su na šest godina zatvora i 74 udarca bičem. 

Izvori u Sakezu u provinciji Kurdistan, rodnom gradu Jine Mahse Amini i nekadašnjem centru protesta, kažu da su u blizini njene grobnice postavljene nove nadzorne kamere. Zvaničnici iranske vlade tvrde da su kamere namenjene kontroli saobraćaja. 

Pritisak na civilno društvo i univerzitete 

Uz targetiranje ožalošćenih porodica, iranske vlasti povećavaju pritisak na aktiviste i novinare, kažnjavajući ih strogim zatvorskim kaznama.

Među njima je i 75-godišnji novinar Kejvan Samimi, koji je 28. avgusta osuđen na šest godina zatvora. Samimi je nedavno uz kauciju pušten iz zatvora da se brani sa slobode pod optužbom za „zaveru protiv nacionalne bezbednosti“. 

I dve mlade novinarke Elnaz Mohamadi i Nagin Bageri su osuđene na tri godine uslovno. 

Jedna aktivistkinja za prava žena je u razgovoru za DW rekla da su se poslednjih sedmica pojavili novi slučajevi protiv političkih i građanskih aktivista u Iranu, koji se optužuju za aktivnosti protiv režima. Kaže da su snage bezbednosti pretile da, ako neko bude ponovo uhapšen, nikada neće biti pušten iz zatvora. 

Snage bezbednosti su takođe upozorile aktiviste da, ako protesti ponovo krenu, moraju da izbegavaju izlazak na ulicu i treba da ostanu u svojim domovima. Ako ih policija otkrije na ulici, biće odmah pritvoreni. 

Tokom protekle godine, iranski univerziteti bili su među centrima protesta. Kako se približavala godišnjica smrti Jine Mahse Amini, univerzitetski profesori su se takođe sve više nalazili na meti. 

U raznim gradovima širom Irana, desetine univerzitetskih profesora, koji su kritikovali postupke vlade prema demonstrantima i studentskim zahtevima, izbačeni su, suspendovani ili penzionisani pre nego što je predviđeno. 

Nedavno su jedne novine sa sedištem u Teheranu izvestile da je u protekle dve godine sa univerziteta izbačeno više od 110 profesora, kritički nastrojenih prema uslovima u zemlji.

Demonstranti obećavaju da će nastaviti 

Uprkos svim ovim pretnjama, vesti i objave na društvenim mrežama ukazuju da duh otpora u iranskom društvu još uvek postoji. Demonstranti, posebno žene i mladi, najavili su učešće na protestnim skupovima povodom godišnjice smrti Jine Mahse Amini. 

Aktivistkinja za prava žena Elham Modaresi, koja je bila u zatvoru od novembra do kraja januara ove godine, iz Turske je za DW rekla da ju je vreme u zatvoru učinilo „jačom“ i „hiljadu puta otpornijom“. 

Druga bivša politička zatvorenica, koja je želela da ostane anonimna, naglašava da je stroga akcija policije „pokazivanje moći“ iranskog bezbednosnog aparata, kako bi se stvorili strah i zabrinutost u iranskom društvu, posebno među političkim i građanskim aktivistima. 

Aktivistkinja Modaresi je na lečenju u Turskoj zbog oboljenja jetre, koje se pogoršalo tokom boravka u zatvoru. Kaže da se iranski narod više ne plaši demonstracije moći od strane režima. 

„Islamska Republika treba da zna da ne može da spreči naše proteste trpanjem ljudi u zatvore i represijom. Naprotiv, svaki politički zatvorenik je velika pretnja Islamskoj Republici, jer se ljudi sve manje boje zatvora i represije“, rekla je ona. 

Ona se prisetila da je još kao devojčica privedena zbog odbijanja nošenja hidžaba i zato što je obula crvene cipele.

„Sa samo dvanaest godina bila sam u zatvoru među ubicama. Terali su me da čistim sve toalete pritvorskog centra. Prvu torturu doživela sam sa dvanaest godina“, rekla je ona. „Pa čega sada da se plašim?“ 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.