DW: Dosadašnji odnosi opštine Srebrenica i entitetske vlasti u Banjaluci bili su prilično loši. Da li se nešto menja posetom predsednika RS memorijalnom centru Potočari?

Ćamil Duraković: Znajući gospodina Dodika, njegove političke i medijske nastupe iz prošlosti, ja sam fasciniran da on ovde nije došao sa pozicije pokazivanja političkih mišića i odnosa koji bi mogli krenuti u krivom smeru. Informaciju da ga dočekam u Memorijalnom centru u Potočarima dobio sam deset minuta pre nego što će on helikopterom sleteti u Bratunac. Ja za to nisam znao ranije i nije bilo u zvaničnom protokolu. Bio sam zatečen jer sam planirao sastanak i razgovor u opštini o aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji kako je bilo najavljeno. Danas mediji različito špekulišu ali ja mislim da je ovo njegov veliki i hrabar korak imajući u vidu koliki on teret danas nosi od strane drugih političkih opcija, posebno iz reda srpskog naroda jer će ga verovatno za to osuditi. Poseta Memorijalnom centru i polaganje cveća bilo da je politička odluka, političko-manipulativna, ljudska odluka, moralna ili lažna – ona je sigurno veliki korak. On je došao javno, snimale su ga kamere kako ulazi u Memorijalni centar na čijoj kapiji piše „Spomen obilježje i mezarje za žrtve genocida iz 1995 godine“.

Reakcije javnosti su uglavnom drugačije.

Današnje vreme je dalo prostora svakome da bude kritičar. Imate neke intraverzne budale koje ne smeju da izađu pred narod ili u društvo. Sede u nekim mračnim sobama i šalju komentare internetom. Jedni pljuju njega, pljuju mene što sam ga primio, šalju neke besmislene poruke. To je primitivno za institucionalni odnos načelnika opštine i predsednika jednog entiteta. Ja sam pokušao da budem dobar domaćin a dobio sam čak kritike u smislu da Dodika treba naterati da prizna genocid pa tek onda pustiti tamo. To je pogrešan koncept. Genocid ne priznaje predsednik entiteta. Genocid je norma međunarodnog prava koji dokazuje Međunarodni sud svojom presudom. Nije relevantan predsednik nijedne države da prihvata, negira ili odbija jer je presuda konačna stvar koja se ne odbija. To isto kao da vas osude za vožnju u pijanom stanju i vi kažete ja to negiram i ne prihvatam kaznu.

Veliki je korak napred Dodikov čin dolaska, šta više toliki senzibilitet njegovog kabineta, da su sa zvaničnog venca skinuli trobojku koja je oficijelna zastava RS da ne bi povredili dignitet žrtava i osećanja njihovih porodica. Ja sam imao mnogo sukoba sa tom osobom od 2007. godine pa nadalje. Direktnih, ličnih, političkih sukoba, nazovite ih kako hoćete, ali u meni je to nešto probudilo. Pazite, stojim pored tog čoveka pred memorijalnim kamenom. Ja učim Fatihu, on je položio cveće i na kraju se naklonio. Bez obzira kakva to odluka bila, ona ima svoju javnu cenu. To je ono što ja cenim, da je on bio spreman da sve ove današnje kritike prihvati.

Zašto je do posete došlo baš sada? Da li je poseta najavljena pre ili posle Dodikove izjave beogradskoj „Politici“, u kojoj, prema njegovim rečima, Srebrenica traži „novi pristup i novo ispitivanje realnosti, koju bi svi prihvatili“.

Poseta je iz Dodikovog kabineta najavljena zvanično kao redovna u okviru aktivnosti predsednika RS, još pre nekoliko meseci, mnogo, mnogo ranije od te izjave. Dva puta je odlagana zbog vremenskih nepogoda što je on i napomenuo. Ja nisam znao da će posetiti Potočare. Otkud i zašto baš sad, verujte da to samo on zna. Prema mom mišljenju, možda je ovo njegov pokušaj odgovora na stanje u kojem je očigledno Srpska demokratska stranka mnogo bliža međunarodnoj zajednici od Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. On je ovim lupio dobar šamar opozicionom Savezu za promijene koji sada ima dve opcije: ili da krene na njega, kao na izdajnika, ili da učini istu stvar da bi došli u neki politički balans. Evo ja očekujem u najmanju ruku da bar Mladen Ivanić 11. jula dođe u Potočare.