Izborna pobeda Studentske liste donela je pad Aleksandra Vučića, no prve poruke pobednika otkrivaju ideološke podele. Prvi je led probio nosilac pobedničke liste Ilija Srdanović, distancirajući se od mračne zaostavštine dosadašnjeg lidera.

„Vučićeve izjave 90-ih su sramota za Srbiju, a sudovi su rekli svoje za Srebrenicu“, poručio je Srdanović. U intervjuu za portal Klix.ba, precizirao je da misli na Vučićevu ratnohuškačku izjavu u Skupštini Srbije iz 1995. godine: „ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana“.

To je, kako je naglasio, samo jedna od ksenofobnih priča koje ne smeju biti atribuirane građanima Srbije, a posebno ne Studentskoj listi. Nova vlast će, obećava Srdanović, graditi bolje odnose sa susedima, uključujući BiH i imati partnerski odnos sa oba entiteta.

No, predizborni nastup jednog od istaknutijih kandidata Studentske liste Radomira Saičića, koji je na Radio-televiziji Srbije govorio o odnosima sa Republikom Srpskom, otkriva desno krilo pobednika:

„To je isti narod, deli nas granica koja je fiktivna, geometrijska. To su naša braća. Mi smo garanti Dejtona, imamo i Sporazum o paralelnim i posebnim vezama sa njima. Za to stojimo svojom čašću. To je za nas obaveza mnogo veća nego zakonska.“

Prohić - Radikalni tonovi iz istog tabora

Psiholog i politički analitičar Ibrahim Prohić u Srdanovićevoj izjavi vidi taktičku suzdržanost, dok Saičićev istup bez zadrške označava kao „klasični nacionalistički i hegemonistički stav“.

„Njegove polazne tačke su narodi, a ne države. On osporava suverenitet BiH, jer granica nije 'fiktivna' već međunarodno priznata državna granica BiH“, kaže Prohić za DW, podsećajući da Srbija nije nikakav „garant“ već potpisnica Dejtona.

U Srdanovićevom zaklanjanju iza sudskih presuda Prohić prepoznaje proračunatu diplomatiju.

„Nerealno je očekivati od pobednika na izborima u ovom trenutku da ulaze u detaljniju elaboraciju pomenute teme. Pred njima su veliki izazovi. Lustracija, oslobađanje institucija, rekonstrukcija duboke države i to su prioriteti Studentske liste. Srdanović nema političko iskustvo i čuva se izjava koje bi ranjenom protivniku dale povoda za napad“, objašnjava sagovornik DW-a.

„Srdanović kaže 'Sud je rekao svoje' i to ima diplomatsku mudrost. Da ja nastavim, implicitno, u presudi stoji da je reč o genocidu“, kaže Prohić.

On pri tome skreće pažnju na političku realnost – bez desničarskih elemenata Vučić nije mogao pasti.

„A to je bio prioritet. Rušenje Vučićevog režima je uslov za oslobađanje institucija Srbije. Na kraju, mislim da je bilo lakše srušiti Aleksandra Vučića nego što će se izgraditi novi, vrednosni sistem u Srbiji“, zaključuje Prohić.

Topić - Čekajući „srpskog Branta“

Sumnju u brzi preokret deli i analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.

„Srdanović indirektno priznaje genocid u Srebrenici, zaklanjajući se iza rezolucija i sudskih presuda i ne usuđujući se da izgovori tu tešku rečenicu da je u Srebrenici počinjen genocid. I mislim da se očekivanja iz BiH da se otvoreno razgovara o onome što opterećuje odnose između dve države neće tako brzo ispuniti“, ističe Topić za DW.

Regija će, kaže, još čekati na „srpskog Vilija Branta“.

„Politički pragmatizam do sada je uvek odnosio premoć nad hrabrim i iskrenim gestovima i delima koja bi značila iskorak“, naglašava Topić, uz procenu da će Beograd u početku jedino nastojati uspostaviti kakvu-takvu ravnotežu između Sarajeva i Banjaluke, dok je primarni fokus ipak unutrašnji obračun s korupcijom i klijentelizmom.

„Uprkos svim preprekama i izazovima, mislim da smo ušli u razdoblje u kojem možemo predahnuti od stalnih napetosti“, dodaje sagovornica DW-a.

Lazović - Ključna instuticonalna revizija

Sa time je saglasan i ratni predsednik Skupštine RBiH i učesnik dejtonskih pregovora Miro Lazović. On ističe da je u prvoj fazi ključno da nova garnitura sprovede temeljnu institucionalnu reviziju.

„Ako u tome uspeju biće to veliki napredak ka demokratizaciji srbijanskog društva i otklon od pogubne politike 'srpskog sveta'. Politička pitanja koja se tiču odnosa u regionu i sa međunarodnom zajednicom moraće otvoriti kada u potpunosti preuzmu vlast“, smatra Lazović.

Prve Srdanovićeve poruke za njega su ipak ohrabrenje da se odnosi mogu graditi na istini i zajedničkom putu ka EU.