Dvadesetog jula 2026. godine španski premijer Pedro Sančez otputovao je u Alžir na razgovore. Cilj sastanaka s predsednikom Abdelmadžidom Tebunom i premijerom Sifijem Gribom bio je da se konačno prevaziđe diplomatska kriza između dve zemlje, koja je izbila 2022. godine zbog sukoba oko Zapadne Sahare, kao i da se redefinišu međusobni odnosi.

Tada je Španija, na nezadovoljstvo Alžira, podržala marokanski predlog autonomije za Zapadnu Saharu kao najbolje rešenje sukoba.

Ostaje sporno pitanje da li je približavanje Španije Alžiru toliko naljutilo Maroko da je Rabat, uprkos značajno poboljšanim odnosima sa Španijom poslednjih godina, dopustio desetinama hiljada migranata da pokušaju da pređu granicu prema španskoj eksklavi Seuti.

Španski dnevni list El Pais krajem jula nagovestio je mogućnost takve povezanosti: „Napetosti u Seuti neposredno se poklapaju s putovanjem Pedra Sančeza u Alžir, zemlju koja je regionalni rival alavitskog kraljevstva“, navodi se u komentaru.

Nekoliko redova kasnije sledi upozorenje: „Svaki pokušaj da se imigracija ponovo iskoristi kao sredstvo pritiska je neprihvatljiv.“

Portparol marokanskog Ministarstva unutrašnjih poslova odbacio je optužbe. Prema rečima Rašida El Khalfija, za juriš na Seutu odgovorni su „zlonamerna zloupotreba“ društvenih mreža, obmanjujuće informacije i pogrešna tumačenja presude španskog Vrhovnog suda.

Stručnjaci koje je intervjuisao DW takođe smatraju da Maroko nije namerno izazvao masovni prelazak granice.

Dublje ukorenjeno rivalstvo

Bez obzira na najnoviju krizu, međusobne optužbe ukazuju na duboko rivalstvo Alžira i Maroka. U središtu tog sukoba nalazi se pitanje statusa Zapadne Sahare, koje traje još od povlačenja Španije 1975. godine.

Dok Maroko tu oblast smatra neotuđivim delom svoje teritorije i nastoji da obezbedi međunarodno priznanje svog suvereniteta, Alžir podržava pokret Polisario i pravo Zapadne Sahare na samoopredeljenje.

Prema studiji španske istraživačke mreže za međunarodnu bezbednost i međunarodne odnose (UNISCI), spor oko Zapadne Sahare odavno je postao simbol mnogo dubljeg rivalstva između dve države. Obe zemlje uspeh suparnika doživljavaju kao sopstveni strateški poraz.

Pošto je sukob tesno povezan i sa unutrašnjopolitičkim legitimitetom režima – u Maroku sa teritorijalnim integritetom države, a u Alžiru sa identitetom antikolonijalne države – mogućnost kompromisa postaje sve manja.

„Sukob oko Zapadne Sahare prerastao je u borbu za regionalnu hegemoniju u Magrebu“, navodi se u analizi mreže UNISCI.

Napetosti već decenijama blokiraju ekonomsku integraciju Severne Afrike. Institucije poput Arapske magrebske unije uglavnom su postale nefunkcionalne, dok zajednički ekonomski i bezbednosni projekti gotovo da ne napreduju. Zbog toga čitav region gubi privrednu dinamiku i međunarodni značaj.

Odnosi sa Izraelom

Dodatnu težinu rivalstvo je dobilo 2020. godine, kada je Maroko normalizovao odnose sa Izraelom. Nakon toga, Izrael je priznao marokanske pretenzije na Zapadnu Saharu.

„Alžir je sve bliže odnose između Izraela i Maroka doživeo kao pretnju sopstvenoj bezbednosti“, navodi se u analizi Međunarodne krizne grupe (ICG).

U središtu alžirske zabrinutosti nije samo diplomatsko približavanje dve zemlje, već i mogućnost trajne vojne i obaveštajne saradnje koja bi mogla da poremeti regionalni odnos snaga na štetu Alžira.

Analiza ICG opisuje odnose između dve države kao klasičnu bezbednosnu dilemu. Obe zemlje svoje vojne i spoljnopolitičke poteze vide kao odbrambene, dok korake druge strane tumače kao pretnju.

Tako nastaje spirala naoružavanja, odvraćanja i rastućeg nepoverenja, iako nijedna vlada nema neposredan interes za otvoreni rat.

Upravo ta logika čini sukob posebno opasnim, jer čak i manji incidenti ili pogrešne procene mogu izazvati nenamernu eskalaciju.

Odnosi sa Evropom

Rivalstvo između Maroka i Alžira odavno se ne svodi samo na pitanje Zapadne Sahare. Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) opisuje ga kao nadmetanje za međunarodne partnere i politički uticaj, u kojem je Evropa postala jedna od ključnih tačaka oslonca.

Obe države nastoje da naglase svoj strateški značaj za Evropsku uniju koristeći različite spoljnopolitičke adute.

Maroko se predstavlja kao ključni partner u oblastima migracija, borbe protiv terorizma i ekonomske saradnje.

Alžir, s druge strane, ističe svoju ulogu važnog energetskog snabdevača i bezbednosni uticaj koji ima u zemljama Magreba i Sahela.

Na taj način i odnosi sa Evropskom unijom postaju deo marokansko-alžirskog rivalstva za regionalni uticaj i međunarodnu podršku.