Evropski parlament je usvajanjem Rezolucije o Srbiji raspršio nade vlasti Aleksandra Vučića da će dobiti otvaranje Klastera 3, i tako pomeriti s mrtve tačke proces evropskih integracija. Iako je Evropska komisija – na osnovu ne baš jasnih kriterijuma – preporučila otvaranje Klastera 3 tokom jula, ispostavilo se da je čak osam zemalja Evropske unije protiv te preporuke: Belgija, Holandija, Švedska, Bugarska i Hrvatska, kao i tri baltičke zemlje.

Autor rezolucije, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, takođe ističe da mu nije jasno gde Evropska komisija vidi napredak Srbije. On ocenjuje da je Srbija nazadovala u oblasti vladavine prava, formiranja REM-a, ispunjavanja preporuka ODIHR-a, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija, ali i usklađivanja sa spoljnom politikom Unije.

Situacija gora nego prošle godine

„Situacija u Srbiji je postala još gora tokom prošle godine s daljim urušavanjem ljudskih prava i političkih sloboda, sistematskim oslabljivanjem institucija i antievropskim izborima“, dodao je Picula.

Pojedini poslanici Evropskog parlamenta smatraju da se ne smeju nagrađivati antidemokratski koraci srpskih vlasti, jer bi bilo kakav popust predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio u marketinške svrhe pred izbore i kao dokaz da je on i dalje cenjen u evropskim krugovima. Posebno je naglašeno da Beograd i Aleksandar Vučić pokušavaju da dobiju neke političke poene na osnovu kozmetičkih promena i da je ova rezolucija jasan signal u tom smislu da se takva praksa neće tolerisati.

Reakcija vlasti u Srbiji takođe je bila očekivana. Ona je negativan stav Evropskog parlamenta ocenila kao zlu i neprijateljsku volju pojedinih država, s posebnim akcentom na Hrvatsku i Bugarsku. Predsednica parlamenta Ana Brnabić tako smatra da „Picula insistira da Srbija bude kažnjena zbog prosrpske politike Vučića“ i da „to nema veze s reformama“.

Izlaganje Marte Kos, komesarke EU za proširenje, iznenadilo je i aktiviste u Srbiji. Pomalo nadrealno su zvučale ocene o napretku Srbije, i nabrajanje nekakvih uspeha, posebno u oblasti pravosuđa. Time se u srpskoj javnosti samo pojačala skepsa prema Evropskoj uniji i utisak da njen vrh i dalje iz nekih svojih geopolitičkih ili lukrativnih razloga, podržava vlasti u Srbiji.

Sukob dve škole mišljenja

Raskorak između Evropske komisije i Evropskog parlamenta Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove iz Beograda, vidi kao sukob dve škole mišljenja unutar EU:

„Postoje oni koji veruje da bi zemlje koje su deklarativno za EU, ali ne sprovode reforme, trebalo primiti pod svoje okrilje i onda uz obilje problema koje smo već videli na primeru nekih zemalja, te probleme rešavati u hodu. Mislim da taj pristup zagovaraju Francuska, Italija, i verovatno Nemačka.“

„Drugi ipak smatraju da je preskupa cena takvog pristupa, i da ne žele ono što smo i čuli u raspravi nekakvo širenje ruskog uticaja iznutra. Deo zemalja je zabrinut za kršenje ljudskih prava i vladavinu prava i tu ćete čuti kritike na račun zloupotrebe policije, tužilaštva i zbog zvučnog topa. Krajnji rezultat je da imamo osam zemalja koje su protiv praktičnog nagrađivanja režima u Beogradu“, ističe Beširi za DW.

Naš sagovornik dodaje kako Evropska komisija vrlo često „mora da sledi stav većine zemalja, ili bar stav onih bitnijih članica Unije. Postoji, dakle, pritisak tih zemalja da Srbija neometano nastavi put kao EU, ali evropske parlamentarce to ne obavezuje, i oni ne moraju da budu toliko diplomatični kao Evropska komisija.“

„Ovde se“, kaže Beširi, „više ne radi o tome da Srbija tapka u mestu, ovde govorimo o značajnom nazadovanju, i da Srbija nije sposobna da primeni svoje zakone, a kamoli zakone Evropske unije. Evropska komisija ovim svakako šalje pogrešnu poruku da ovaj režim ima podršku Brisela, i mislim da ona i ne koristi dovoljno mehanizme koje već ima na raspolaganju i zamrzne sredstva namenjena srpskim vlastima.“

Marta Kos je „pacifikovana“?

Deo javnosti u Srbiji smatra da svi oni koji komuniciraju sa Briselom – misleći na opoziciju, civilni sektor, studente, i sve druge – možda nisu dovoljno prikazali dubinu problema u zemlji. Naim Leo Beširi smatra da je to „mantra koju je ubacio Vučić, po kojoj je Brisel trebalo da napravi ne znam kakav dramatičan korak kako bi pokazao da ga ne podržava“.

Isto tako je izvesno nerazumevanje i oko izjave Marte Kos kako „ EU ne želi da Srbija zaostaje“. To je, prema rečima Beširija „diplomatska fraza koja kaže da ova zemlja ne sprovodi ništa što smo dogovorili, ali dok se ne promeni vlast mi moramo da radimo sa ovom vlašću. Marta Kos je ranija imala mnogo oštrije izjave, a očigledno su sadašnje izjave pacifikovane pod uticajem Fon der Lajen, koja pripada Evropskoj narodnoj partiji i bila je saradnica Angele Merkel čiji je Vučić bio omiljeni lik“, ocenjuje Beširi.

Vučić se okreće regionu – gde nema prijatelje

Predsednik Srbije je nakon ove rezolucije Evropskog parlamenta veoma brzo pokušao da umanji značaj tih kritika, ali i evropskih integracija uopšte. Najpre je naglasio da su od otvaranja klastera važniji putevi i pruge, i da će dalje raditi na poboljšanju standarda – što je već klasična i svakodnevna populistička retorika. Ali, isto tako je minimizirao i važnost evropskih integracija, rekavši da bi se trebalo manje baviti snovima o evropskom pasošu, a da bi se više trebalo posvetiti regionalnim integracijama.

No, tek tu nastaju problemi, jer je Srbija blago rečeno u hladnom ratu sa većinom suseda. Beograd optužuju da aktivno radi na destabilizaciji Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Orban je otišao i Mađarska ima novu vlast, Srbija je bila umešana i u makedonska politička previranja, Hrvatska je dežurni krivac za sve srpske probleme, a odnose sa Albanijom niko više i ne pominje. Bugarska će tek biti na tapetu, jer je jedna od osam zemalja koje su protiv otvaranja Klastera 3.

Naim Leo Beširi ocenjuje da je „jasno da Srbija nema nijednog prijatelja u regionu. Srbija je trenutno radioaktivni materijal koji niko ne želi da dotakne. To je jedna rusofilija pomešana sa ozbiljnim kriminalom, koja je prodrla u sve pore društva i vrh vlasti u Srbiji. Taj radioaktivni materijal će u jednom trenutku implodirati. A kada se to desi, niko ne želi da bude u njegovoj blizini da ih ne povuče sa sobom“, zaključuje Beširi za DW.