Nekoliko dana pred drugu godišnjicu brutalnog napada islamističke terorističke organizacije Hamas na izraelska sela i muzički festival, u nemačkoj vladi se pojavila izvesna nada.

Mirovni plan koji su zajedno osmislili predsednik SAD Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu mogao bi da zaustavi akcije izraelske vojske u Pojasu Gaze i donese slobodu preostalim taocima koje Hamas drži, veruje nemački kancelar Fridrih Merc.

Nemačka kritički uz Izrael

Nova koaliciona vlada koju čine demohrišćani i socijaldemokrate stoji čvrsto uz državu Izrael – kao i prethodna vlada koju su činili SPD, liberali i Zeleni. Međutim, poslednjih meseci, otkako se šire slike gladne dece i ruševina u Gazi, učestale su i kritike na račun Netanjahuove vlade.

Uprkos otporu unutar sopstvene stranke, kancelar je u avgustu odlučio da obustavi isporuku oružja  - koje bi Izrael mogao direktno da koristi u Gazi. „Solidarnost sa Izraelom ne znači da svaku odluku jedne vlade smatramo ispravnom i da je pri tom još i podržavamo – pa čak i vojno, isporukom oružja“, rekao je Fridrih Merc za ARD tokom letnjeg odmora u Minhenu.

Ali, Merc odbacuje potpuno zabranu isporuka oružja, što traže delovi opozicije i pro-palestinske grupe.

Kancelar Merc i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful više puta su rekl da su nedavni napadi izraelske vojske na grad Gazu - „neshvatljivi“ i da „ne vode ka cilju“. Vadeful takođe zahteva neometan pristup humanitarnim organizacijama Gazi i snabdevanje tamošnjeg stanovništva.

Međutim, nemačka vlada zazire od toga da ono što se dešava u Gazi nazove „genocidom“. Kako kažu diplomate iz Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, to se može oceniti tek kada Međunarodni sud pravde donese odluku. Pred sudom UN u Hagu je u toku odgovarajuća tužba.

Berlin kritički gleda na priznanje Palestine kao države. Ono što su već učinili mnogi nemački saveznici u EU i NATO, Vadeful je u intervjuu za DW odbacio kao „preuranjeno“. „Cilj ostaje rešenje sa dve države“, ali tek na kraju procesa, rekao je on.

Nemački principi prema Izraelu ostaju nepromenjeni

Od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. vlada i gotovo sve političke partije u Nemačkoj ističu pravo Izraela na postojanje i njegovo pravo na samoodbranu. I dalje važi stav da je bezbednost jevrejske države „državni rezon Nemačke“ – izraz koji je 2008. uvela tadašnja kancelarka Angela Merkel.

Kancelar Merc je rekao da ostaje posebna odgovornost Nemačke, koja proizilazi iz strašnog zločina Šoa: „Principi nemačke politike prema Izraelu su nepromenjeni, ništa se tu nije promenilo i ništa se neće promeniti.“

Međutim, promenila se društvena klima. Svakog vikenda negde u Nemačkoj održavaju se protesti u znak podrške palestinskim interesima, ljudima u Gazi - ali delom i sa zahtevom za kraj države Izrael. S druge strane, održavaju se i pro-izraelske demonstracije, na kojima se podseća na sudbinu talaca koji se i posle dve godine još uvek nalaze u rukama militantnog Hamasa.

Policija u Berlinu navodi da je u poslednje dve godine održano oko 700 demonstracija, pri čemu je broj pro-palestinskih bio otprilike dvostruko veći od broja pro-izraelskih.

Neki slogani i plakati palestinskih aktivista u Nemačkoj su protivzakoniti. Prema Berlinskom policijskom sindikatu, policija trenutno istražuje hiljade slučajeva protiv demonstranata. No, mnogi postupci se na kraju obustavljaju.

Antisemitizam u Nemačkoj ubrzano raste

Mržnja prema Jevrejima u Nemačkoj, odnosno antisemitizam, znatno je porasla u poslednje dve godine.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint predstavio je u junu zvaničnu statistiku prijavljenih slučajeva antisemitzma. Prošle 2024. dostignut je apsolutni rekord sa 6.236 prijavljenih slučajeva. To je porast od 21 odsto u odnosu na 2023.

Uz već prisutan antisemitizam sa desnice, dodatno je postao vidljiv i antisemitizam sa levice i iz pro-palestinskih krugova, kritikuje ambasador Izraela u Nemačkoj Ron Prosor u razgovoru za DW.

„Ozbiljan problem imamo sa antisemitizmom sa levice – u kulturnoj sceni, među akademskim građanima, na univerzitetima, u galerijama, pozorištima – gde se u suštini Izrael i Jevreji demonizuju i delegitimizuju“, kaže Prosor.

Kao odgovor na isključivanje i diskriminaciju Jevreja, državni sekretar za kulturu Volfram Vajmer poslao je snažnu poruku: spontano je pozvao Minhensku filharmoniju, čiji je dirigent Izraelac, da nastupi u Berlinu, nakon što je jedan festival u Belgiji otkazao njihov koncert. Takođe, na Vajmerovu inicijativu, satiričar Jan Bemerman uklonio je iz svog programa repera koji je kritikovan kao protivnik Izraela.

Predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, Jozef Šuster, izjavio je za DW da mnogi nemački Jevreji, naravno, gaje simpatije prema državi Izrael. Međutim, smatrati ih odgovornima za politiku Netanjahuove vlade i demonizovati ih – to je neprihvatljivo.

„Činjenica je da se ovde jedna vlada u Izraelu i njeno delovanje poistovećuju sa Jevrejima širom sveta, što je očigledno pogrešno“, smatra Jozef Šuster. Kritika Netanjahua je u demokratiji sasvim prirodna, ali pravo Izraela na postojanje ne sme biti dovedeno u pitanje.

Međutim, upravo to se dešava na nekim pro-palestinskim demonstracijama i u grafitima na zidovima. Tamo se govori o „cion-nacistima“ i „ubicama dece“. Davidove zvezde koje podsećaju na nacističke svastike mogu se videti na zidovima u Berlinu.

Ljudi iz Palestine: zabrinuti za staru domovinu

U prestonici Nemačke je prošlog vikenda šarolika grupa humanitarnih organizacija poput Amnesti internešenela, Ker i Oksfama, zajedno sa palestinskim aktivistima i radikalnijim grupama - demonstrirala protiv krivičnog gonjenja i navodnog ograničavanja slobode govora.

Učestvovala je i stranka Levica koja ima poslanike u Bundestagu - i koja Izrael optužuje za genocid, a nemačku vladu za podršku Netanjahuovoj vladi.

Članovi Nemačko-palestinskog društva (DPG), zajedno sa kritički nastrojenim advokatima, podneli su krivične prijave zbog saučesništva u genocidu, između ostalih i protiv kancelara Merca.

DPG u svojim objavama na internetu ističe da se život Palestinki i Palestinaca u Nemačkoj promenio posle 7. oktobra 2023. Mnogi imaju rođake ili prijatelje koji pate pod katastrofalnim uslovima u Pojasu Gaze ili su ubijeni od strane izraelskih vojnika.

„Nisam pristalica Hamasa“, rekao je Nazih Mušarbah, predsednik DPG-a, u intervjuu za Dojčlandfunk. „Nadam se da u Palestini, među civilnim stanovništvom, ima dovoljno ljudi koji mogu da izvrše pritisak na radikale, kako bi se došlo do rešenja. Svi smo protiv rata, protiv nasilja. Želimo mirno rešenje – sa susedskim odnosima, sa poštovanjem i uzajamnim priznanjem.“