Na svađu u predizbornoj kampanji koju je nametnuo hrvatski predsednik Zoran Milanović ukazuje većina nemačkih medija. Prvi program nemačkog javnog servisa ARD navodi tako da je „predizbornu kampanju obeležio dvoboj dve najvažnije figure u hrvatskoj unutrašnjoj politici“, premijera i šefa HDZ-a Andreja Plenkovića i predsednika države Zorana Milanovića.

ARD podseća da je za osam godina Plenkovićeve vladavine smenjeno 30 ministara. „Mnogi su morali da odu zbog optužbi za korupciju i sličnih skandala“, što je Milanoviću dalo dobar povod za napade na vladu, piše nemački medij.

Podseća se i da se Milanović proglasio za kandidata za premijera hrvatskih Socijaldemokrata (SDP), a i da je uvredama reagovao na upozorenje Ustavnog suda da ne može da učestvuje u predizbornoj kampanji ako ne podnese ostavku na dužnost predsednika.

O političkom usmerenju „grubog populiste“, kako ARD naziva Milanovića, navodi se da se „klati između levice i desnice, i da za samo nekoliko dana zna da se okrene za 180 stepeni“.

Politički kauboj Milanović

I drugi program nemačkog javnog servisa ZDF podseća na grubu svađu dvojice vodećih političara, napominjući da stručnjaci ocenjuju da je Hrvatska na ivici ustavne krize zbog Milanovićevog odbijanja da podnese ostavku na dužnost predsednika, iako je vodio kampanju za SDP.

„I inače se taj 57-godišnjak pozicionira kao politički kauboj. On je protiv podrške Ukrajini, pokušao je da spreči ulazak Švedske i Finske u NATO, oko sebe sve više okuplja nacionaliste, i u Hrvatskoj i u susednoj Bosni i Hercegovini. Mediji Milanovića nazivaju ’hrvatskim Donaldom Trampom’, on je prijatelj Vladimira Putina i Viktora Orbana“, piše ZDF na svom portalu.

I nedeljnik Cajt piše o „gorkom neprijateljstvu između predsednika države Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića“, podsećajući da je HDZ bio na vlasti 26 od 33 godine od proglašenja nezavisnosti Hrvatske, a da je aktuelni premijer „nastavio sa izgradnjom koruptivne mreže u državi i upravi, koju su započeli njegovi prethodnici“.

Za Milanovića se navodi da dolazi iz Socijaldemokratske partije, ali da se zbog ograničenog uticaja na predsedničkoj dužnosti „populističkom retorikom približio ekstremnoj desnici“.

Strastveno sukobljavanje

Švajcarski Noje cirher cajtung podseća da su i Plenković i Milanović započeli karijeru u Ministarstvu spoljnih poslova, da su obojica bili u Briselu i da se otada „strastveno sukobljavaju“.

„Lično neprijateljstvo preraslo je u presudni faktor hrvatske politike tek kad je Milanović 2020. izabran za predsednika“, navodi list, ali i procenjuje da su ipak slabi izgledi da SDP-ova koalicija bude najjača i da tako Milanović ponovo postane predsednik hrvatske vlade.