Reditelj Luis Bunjuel svojim filmovima “Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“ stvorio je dva neprolazna nadrealistička stožera filmske umetnosti. Oba su nastala u saradnji sa Salvadorom Dalijem. Izložbe u Nemačkoj podsećaju na ova dela i prikazuju kako se savremeni umetnici služe tim nasleđem . Na primer, to se vidi u klipu umetničke grupe „Chicks on Speed“ koji je izložen u Darmštatu.

Bunjuel i Dali su snimali priče o sopstvenim snovima. Tako je Bunjuelov jednom sanjao oblak koji se provlači kroz mesec – kao britva koja raseca zenicu oka. Ovu zastrašujuću viziju njih dvojica su pretvorili u film. Vizije, priviđenja i elementi iz podsvesti su sastavni delovi nadrealizma.

U FIlmskom muzeju u Frankfurtu prikazano je više filmova nadrealizma, rame uz rame sa klasicima Bunjuela i Dalija. Ovaj pokret je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka proživeo svoje najupečatljivije doba. Pariz je bio centar. Ali nadrealizam je inspirisao reditelje širom Evrope, pa i u Japanu i Sjedinjenim Državama.

Andre Breton je 1924. objavio tekst koji je kasnije prozvan „Nadrealistički manifest“. Tu su definisani temelji ovog pokreta. Studije o podsvesnom Sigmunda Frojda, odbijanje građanskih vrednosti, kritika države i crkve – sve se to pretopilo u slike i filmove nadrealizma.

Bunjuelovi filmovi su izazivali veoma snažne reakcije, još žešće od nadrealističkih slika i skulptura. Film je tada još uvek bio mladi medij, i uznemiravao je ljude mnogo direktnije nego likovna umetnost. Zbog toga su određeni Bunjuelovi filmovi zabranjeni. Na primer, „Zlatno doba“ je prvi put prikazano 1930, i ubrzo zabranjeno – i ta zabrana je ukinuta tek 1981. godine.

Dok su se kustosi u Frankfurtu usredsredili na nadrealističke filmove i eksponate koji prikazuju istoriju pokreta, u Darmštatu se prikazuju dela savremenih umetnika. Po sloganom „Ubod Škorpiona,“ muzej Matildenhoe izlaže šest radova iz raznih krajeva sveta. Izraelka Keren Siter u svom filmu „Rouz garden“ bavi se odnosom ljudi prema vatrenom oružju

Pored Pariza, i Belgija je bila jedan od važnih težista ovog umetničkoj pokreta, a najpoznatiji slikar iz tog miljea bio je Rene Magrit. Istovremeno, i režiseri iz ove male evropske zemlje bili su zapaženi u periodu nadrealizma. Tako je Anri D’ursel 1929. snimio film „La Perle“ u kome glavni lik traži perlu koja stalno nestaje - film pun simbola i tajni.

Izložbe u Frankfurtu i u Darmštatu opisuju nastanak jednog pokreta i njegov uticaj na savremene umetnike. „Svesne halucinacije – filmski nadrealizam“ u Frankfurtu može se videti do početka novembra ove godine. A izložba „Ubod škorpiona“ u muzeju Matildenhoe u Darmštatu otvorena je do 5.10.