Javnost u Meksiku gotovo i da nije uočila ukaz koji je poslednjeg dana prošle godine objavljen u tamošnjem službenom listu i sa potpisom meksičkog predsjednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. Pritom je taj ukaz prava mala zelena revolucija za Meksiko: u njemu se predviđa postepena zabrana genetski modifikovanog kukuruza i herbicida glifosata do kraja januara 2024.

Organizacija za zaštitu životne sredine poput „Grinpisa“ pozdravljaju tu „istorijsku“ odluku Meksika koji na taj način zabranjuje glifosat istovremeno sa Evropskom unijom. Ali to nije dobra viest za koncern Bajer koji je 2018. preuzeo američki koncern Monsanto i koji je jedan od najvećih proizvođača glifosata na svetu. Jer oni tako gube čak dva važna tržišta – i sve to u pozadini milijarda teških sudskih tužbi pred američkim sudovima zbog moguće štete po zdravlje zbog korišćenja glifosata.

-pročitajte još: Glifosatom protiv kokaina

„America First“

Koncern Bajer-Monsanto zato ne želi da tek tako prihvati meksičku zabranu: nevladina organizacija „Pravo da se zna“ (Right to know) „provalila“ je u elektronsku poštu američke lobističke firme „Kroplajf Amerika“ (CropLife America) za zvaničnicima američke službe za životnu sredinu, Ministarstva poljoprivrede i Američkim poverenšitvom za spoljnu trgovinu (USTR).

U tim dokumentima koje je objavio britanski list „Gardijan“ lobistička organizacija, a na inicijativu Bajer-Monsanta“, raspravlja s predstavnicima američke vlade kako bi Vasšington mogao da izvrši pritisak na vladu Meksika. Prema njihovom mišljenju, takva zabrana u suprotnosti je da trgovinskim sporazumom „T-Mec“, sklopljenom između SAD i Meksika. Kako se čini, vlada predsednika Donalda Trampa imala je sluha za žalbe američkog proizvođača, a kakav će biti stav vlade novog američkog predsednika, tek će se videti.

Meksički državni sekretar za ishranu i tržište Viktor Suarez nije iznenađen: „Ti koncerni uvek tako rade, ali mi nećemo odstupiti od naše politike. Zaštita životne sredine i zdravlje važniji su od njihovog profita. Tim putem idu i Nemačka i Evropa, i zato nemam razumevanja za dvostruki moral koncerna Bajer-Monsanto.“

-pročitajte još: Hiljade novih tužbi protiv Bajera

Natezanje još traje

Bajer-Meksiko nije odgovorio na upit DW, ali su za meksički list „La Džornada“ izjavili da je došlo do „određenog približavanja stavova“ s ciljem da se „uzmu u obzir naučni argumenti prilikom političke odluke u postupku donošenja zakona“. Iz Bajer-Monsanto uporno ponavljaju da nema naučnih osnova za zabranu glifosata i da bi takva zabrana ugrozila poljoprivredu i snabdevanje prehrambenim namirnicama.

Trampov poverenik za spoljnu trgovinu Robert Lajthajzer je, prema tim informacijama, poslao dopis takođe sada već bivšoj meksičkoj ministarki privrede Gracijeli Markez u kojem je upozorava da bi zabrana mogla da „potkopa bilateralne trgovinske odnose“ tih dveju zemalja.

Džozef Bajden na mesto Lajthajzera namerava da postavi Ketrin Taj, koja će se pozabaviti problemima u razmeni sa Meksikom. A Meksiko, iako je u poljoprivredi krenuo putem ekologije, u energetici ide u drugom smeru: želi više da se osloni na sopstveno fosilno gorivo i hidroelektrane, što je neugodno iznenadilo američke i evropske investitore u obnovljive oblike energije u Meksiku.

-pročitajte još: Monsanto – poslednji esker na kovčegu Bajera?

Može se i bolje i više – bez hemije?

Meksički državni sekretar Suarez uveren je da njegova zemlja neće popustiti: „Mi ne reagujemo na pritisak. Ljudska prava, kao što je pravo na život i zdravlje, iznad su bilateralnih trgovinskih sporazuma.“ On kroz meksičko Ministarstvo poljoprivrede želi potpuno da promeni praksu na poljoprivrednim dobrima. Prema zvaničnim informacijama, Meksiko trenutno uvozi oko 20.000 tona glifosata godišnje koji se pre svega koristi u uzgoju genetski modifikovane soje, ali i kukuruza, pamuka, šećerne trske, agruma i avokada. Takođe je dostupan svima koji žele da unište korov u svojoj bašti.

Iako je teško zamisliti današnju poljoprivredu bez mehanički zasada samo jedne kulture – bez obzira što to značilo za okolinu – Suarez tvrdi da u stvari još bolji prinos može postići mešovitim zasadima i rotacijom kultura na poljima. A protiv štetočina se, kaće, mogu koristiti i biološka sredstava: „Iskustva s takvom vrstom zasada na severu Meksika obećavaju. Postigli su prinos koji može da se poredi s komercijalnim zasadom od 12 tona po hektaru i imali su 30 odsto manje troškove proizvodnje“, tvrdi meksički državni sekretar.

Naravno, kad bi to bilo tačno ne bi bilo razloga da iko od vlasnika poljoprivrednog zemljišta istrajava na industrijskom uzgoju. U Meksiku se na ekološki način sada dobija desetak odsto prehrambenih namirnica i Suarez je uveren da bi se taj udeo mogao brzo povećati državnom podrškom i naučnim istraživanjem. To bi za Meksiko značilo i veliku ekonomsku dobit: on je među deset najvećih izvoznika poljoprivrednih proizvoda na svetu, a u tom sektoru ostvaruje i suficit u razmjeni sa SAD.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android